Dokument - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

70nisu krili da sarađuju, da ta saradnja ne prija, ali da je to nužno zlo. Zoran je za toimao običaj da kaže da je to kao klima, da ne možete da prkosite klimi, nego da,kad pada kiša uzmete kišobran, a ne prkosite tome tako što govorite da kiša nepada. Znači, sarađuje sa Hagom, ne kaže da neće sarađivati, nego kaže: “Moramda sarađujem u meri u kojoj to štiti državne i nacionalne interese”.To je bilo super zgodno onima koji su ih inspirisali i koji su sve vreme podbunjivaliJedinicu za specijalne operacije, kao što sam prošli put rekao, odnosno, taj vrh kojise u isto vreme i plašio Haga, ali u isto vreme se plašio i toga da ne izgubi pozicijekoje je u međuvremenu stekao u Srbiji: to su pozicije da apsolutno drže podzemljeSrbije, da drže kriminal u Srbiji i da su došli do monopola koji im omogućavamilionske zarade mesečno. Svakako da nikom živom na ovome svetu ko tu pozicijuima ne pada na pamet da od toga tako lako odustane. Priča o Hagu im je bilaidealna maska da, boreći se protiv ove vlasti, ili boreći se protiv te “nepravde” ilizalažući se za tu neku drugu stranu, “patriotsku”, oni se ustvari zalažu za opstanaktih svojih pozicija. Veliki deo tih ljudi, pripadnici JSO, uglavnom su priprosti ljudi,to su ljudi koji uglavnom nemaju školu, najveći broj njih nema završenu čak niosnovnu, to sam i prošli put pričao, oni su negde iz nekog sela kod Knina ili ko znagde, dođete posle borbi i nađete nekoga kome su ubili i oca i majku i brata i sestrui dete i mače i kuče i sve redom, i njega ništa drugo ne interesuje, sem da ide dase sveti. Takvi ljudi su uzimani. Najveći broj takvih ljudi je doveden posle u Beogradili u Kulu. Njima su ovi koji su ih dovodili bili apsolutni vladari i gospodari, znači,nešto slično sistemu švajcarske vojske koju ima papa; dovedete što prostijeg i štosiromašnijeg čoveka, pokažete mu i date mu vlast i moć i onda znate da je on vašdo kraja života: niti se razume u politiku, niti čita novine, niti gleda vesti, niti ga tointeresuje. Za njega postoji jedan Bog, to ste vi, i dok mu vi naređujete i plaćate ga,on vas sluša. Sa njima se vrlo lako manipulisalo i vrlo lako su im objašnjavali da ćeodgovarati zbog toga što su branili “Srbe kod Bihaća”, jer sada su došli izdajnici pasad moraju da odgovaraju; a taj vrh, možda, ne znam koliko je njih bilo, pet postoili deset posto, znači, to je ono što je prvooptuženi Luković smatrao da je sposobno,da je to ono talentovano i inteligentno da može da se uključi u kriminal i da možeda se bavi tim radnjama kojima su se bavili, taj deo je pored, da tako kažem, tognekog straha koji su imali od Haga, ali ne toliko, imali su jači strah da se slučajnone desi da se sazna ovo o čemu danas razgovaramo ili o čemu danas pričamoi onda su manipulacije vršene na nekoliko načina. Jedan je dolazio od političkihprotivnika vlade Zorana Ðinđića, znači, zna se da su savetnici Vojislava Koštunice,zna se da je šef vojne bezbednosti kasnije, a tada, u to vreme, u početnoj fazi, neznam, pomoćnik ili šta je već bio Aca Tomić, non–stop zloupotrebljavao funkcijukoju je imao i podbunjivao i slao dokumente i papire koji su stizali iz Haga u tujedinicu. Razni dokumenti su stizali iz Haga, svakih nedelju dana, ili svakih mesecdana i to su bili spiskovi... Na primer, jedan od tih spiskova je neposredno predpobunu “Crvenih beretki”, u novembru 2001. godine, a taj dopis je stigao početkomnovembra, ili ne, početkom oktobra 2001. godine, i to je spisak koji je potpisalaKarla del Ponte, kojim je ona tražila od tadašnjeg rukovodstva države – VojislavaKoštunice, Zorana Ðinđića, Vladana Batića, Dušana Mihajlovića, Gorana Petrovića,tužioca Terzića – koga je sve već imala na tom spisku, da joj dostave u najkraćemroku podatke koji se odnose na, ne znam te, te i te periode, i onda spisak od jedno