Dokument - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

ljudi uradili i posle povećanog intenziteta pretnji, a naročito u vreme donošenjaZoranove odluke da posle pobune “Crvenih beretki”, 2002. godinu proglasi godinomborbe protiv organizovanog kriminala. Svestan da ulazi u borbu sa jako opasnimprotivnikom i da tog opasnog protivnika podržavaju određene institucije ove državei to ne bilo koje, nego Vojska, kabinet predsednika, predsedništvo i tako dalje, tadase i preselio.To je to što se tiče nemačke Službe bezbednosti. Pre toga su oni, na osnovu nekihinformacija koje su dobili, ja sada toga tačno ne mogu da se setim, mada sambio na tom sastanku, pre nego što su izvršili tu procenu Zoranove kuće, rekli danajveća opasnost Zoranu preti, pretpostavljam da je to bilo iz njihovih obaveštajnihkrugova, koje oni sprovode, na relaciji – put od kuće do zgrade vlade – dizanje uvazduh automobila; ne tako što se podmetne bomba pod automobil nego tako štou nekom kontejneru ili negde u nekom paketu može da se postavi eksploziv, a ondase daljinskim upravljačem može aktivirati. I tada su oni Zoranu poklonili, zato što susmatrali da je to velika opasnost, neki uređaj koji se stavi u gepek automobila i kojizauzme tako više od pola gepeka i koji služi za neutralisanje u prečniku od jedan ipo ili dva kilometra, bilo kakve sprave koja funkcioniše na principu elektromagnetnihtalasa. Znači, ne mogu da rade ni mobilni telefoni, ni radio, ni bilo šta. To upravosluži tome da, ako je negde neki eksploziv kada Zoran prolazi, pošto oni to uradekada dođete na 100 metara ili 50 metara od tog objekta, a ovaj neutralizatorpraktično neutrališe; i upravo su mu ga dali zbog toga što su smatrali da je njegovabezbednost ugrožena, ne na osnovu naših informacija, jer mi nikakve informacijenismo imali sem ovih o kojima vam pričam, koje su bile tipa: “Hej, rekao jedan tu,ali to nema veze, proverili smo, to je neki pijanac..”. I tako dalje, i tako dalje. Ali onisu smatrali da je to važno, zato su mu i poklonili taj deo, a posle toga su završiliprocenu kuće.To je što se tiče Nemaca. Što se tiče Engleza, poznato mi je, i to je ono što sam rekao,ali o tome mogu mnogo više da govore ljudi koji su neposredno sa njim kontaktiralii radili, da je posle dogovora koji je napravljen između Zorana i engleskog premijeraTonija Blera u maju 2002. godine, nekoliko nedelja posle toga, u najvećoj tajnostioformljena grupa od pripadnika provernih posle testova, provere i tako dalje, odpripadnika UBPOK, inspektora UBPOK, odnosno možda to čak i nisu bili inspektoriUBPOK, nego inspektori, najkvalitetniji inspektori koji su tog trenutka mogli da senađu u Srbiji i koji su se bavili kriminalom, bilo iz beogradske policije ili nekih drugih,ne znam ko su, vrlo mali broj njih, ne znam, možda se radi o trojici, četvorici ljudi,da su onda prebačeni u UBPOK kao neka specijalna grupa koja je imala zadatakda se u što kraćem roku osposobi. Englezi su imali ulogu da ih po ubrzanom kursu,ne znam gde se radio kurs, da li se radio u Beogradu, da li su ljudi dolazili uBeograd pa njima tu držali predavanje i sa njima to radili, ili su ovi odlazili tamo,ne znam, ali znam da je ta grupa postojala i da je zadatak Engleza bio da ih u štokraćem roku osposobe, kako bi oni upravo kroz instituciju u kojoj su radili, mogli dapočnu da se bave pripremanjem za hapšenje “zemunskog klana”, a da se predupredimogućnost da to procuri do njih pre nego što smo mi to i započeli. Upravo zbogtoga, o tome sam već prošli put govorio, što su ljudi kao Bracanović ili kao što jebio Knežević, načelnik Kriminalističke uprave, bili ljudi koji su sa njima bili jakobliski, da ne upotrebim neku drugu reč. To je moje saznanje o tome. Znam jer sam83