Dokument - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

14nije uspeo da bude direktor “Politike” i za to je lično okrivio Zorana Ðinđića i tojavno. Svakodnevno je u javnosti istupao protiv premijera, ogovarao ga, vređao...Njega je Koštunica uzeo za savetnika za medije. Drugi savetnik, za ljudska prava,tako ga je zvao iako se bavio bezbednošću, Gradimir Nalić, bio je čovek koga jeZoran Ðinđić odbio da bude ministar policije. Nije mu dozvolio da bude ministarpolicije iz poznatih razloga, ako je potrebno mogu to kasnije da objasnim, ali gaje onda Vojislav Koštunica uzeo za savetnika za ljudska prava, ali se ustvari baviobezbednošću. Vojislav Koštunica u to vreme izigrava “kraljicu”, putuje po svetu,prima čestitke, Srbija ulazi u Ujedinjene nacije, građane više ne interesuje šta sedešava iza scene, postali smo deo sveta. A u isto vreme svi su i dalje na svojimfunkcijama, svi oni za koje znate da su ubijali, pljačkali i krali su tu oko vas. Oni,osim Vlajka Stojiljkovića koji se više nije pojavljivao, njegovi zamenici Rođa i Obradnisu izlazili iz DOS i stalno su bili u kontaktima sa političarima.Formira se ona tročlana vlada, gde ste zajedno sa SPS i sa SPO, ali šta znači sa SPS,pošto je to bila vlada SPS, praktično dolazite u situaciju da, kao, “nema veze više štaje bilo, pusti šta je bilo, sada je važna Srbija, Evropa”, i tako dalje, a svakodnevnoimate informacije koje vam dolaze i znate da je vrh vojske nezadovoljan, da je vrhpolicije nezadovoljan, da su komešanja u JSO, da se plaše priče oko Haga, počinjunjihove strukture i Službe preko medija, savetnika, advokata da funkcionišu i darade. Da puštaju informacije, kao: “E, sad je pitanje dana kada će biti uhapšen ovaj,biti uhapšen onaj” i tako dalje. Zoran Ðinđić koji i dalje ima najveću odgovornost,znači, on je taj koji je praktično lider opozicije, i koji, bez obzira što tog trenutkanema nikakvu funkciju, osim funkciju menadžera bivše kampanje DOS, mora veomada vodi računa o tome da li će se strukture, kao što su JSO, ili strukture kao štoje SAJ, ili neki ljudi za koje znate da im ništa ne možete, pobuniti, i da li će bitina vašoj strani ili neće biti na vašoj strani. Ne zbog toga što je čeznuo da dođe navlast da bi uzeo pod svoje JSO i da bi preuzeo kontrolu mafije i tržišta što mu seimplicira i što imamo priliku da čujemo od političkih protivnika Zorana Ðinđića, odonih koji su ustvari na kraju napravili pakt sa istim tim ljudima, nego upravo zbogogromne odgovornosti koju je tog trenutka imao. I tog trenutka ta njegova iznuđenaizjava – da neće dati da oni idu u Hag – i te priče kao pokušaji da se uznemiri JSOi da se napravi neki novi postpetooktobarski puč. A taj postpetooktobarski puč nijetrebalo da bude puč da bi se Koštunica uklonio, nego bi Koštunica ostao kao figura,ali bi se ovo “radikalno krilo” DOS, što je tad tako i nazivano, koje je predstavljaoZoran Ðinđić, uklonilo, pa bi se onda tu verovatno napravio neki kompromis, kakoto već u Srbiji ide – nema veze šta je bilo, sada smo prijatelji, koaliciona vlada,koncentraciona vlada, pa šta ima veze, pa neka dođe i Milošević i tako dalje, i takodalje...Znači, zbog te odgovornosti je to uradio. Možda je dao još jedanput ili dvaput izjavuna tu temu, ili na temu Jovice Stanišića. To je sve što je taj čovek ikad pozitivno,afirmativno, ili bilo šta rekao o toj jedinici.Međutim, vešti manipulatori, pre svega komandant te jedinice, ali i ljudi koji su bilioko njega, uspevali su da u tom periodu nesigurnosti i neizvesnosti nametnu kaoneophodnost da se svakodnevno s njima ili viđate ili razmenjujete informacije. Jer,bez obzira na to što je Slobodan Milošević priznao da je izgubio izbore, toga danakada je Vojislav Koštunica trebalo da bude proglašen za predsednika Jugoslavije