Dokument - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

193Nenad Vukasović:Žurite malo.Vladimir Popović:Ne. Ja govorim načinom, izvinjavam se, nisam, ali govorim pošto mene pitate, nataj ću vam isti način i objasniti šta mi znači motiv. Pa, dozvolite, onda mogu dapravim tu vrstu greške. Znači, skoro je izvesno da to kao tako postoji i skoro jepotpuno to sve rešeno, bar ono što znam i što sam imao prilike da vidim, policijski,materijalno, činjenično, balistički, kako god, međutim, da li postoji jedan građaninove države koji veruje da se, bez obzira koliko su oni sebe moćnim doživljavali,mislim na grupu koja je optužena, oni sebe jesu smatrali vrlo moćnim, oni su o sebi,možda opravdano, možda neopravdano, imali jako visoko mišljenje, ali, toliko visokomišljenje da će oni ubistvom predsednika vlade preuzeti vlast, oni, bez političkihstranaka, bez političkih organizacija, jasno vam je da takav građanin ne postoji.Znači, šta je problem u ovom ubistvu? Problem u ovom ubistvu je to što svi znamoda je to političko ubistvo, znači, to ne treba da se dokazuje. Ubijen je političar. To štosu ti koji su učestvovali u tome pokušali da njega predstave kriminalcem, ne samosada, nego evo, u ova dva dana sam pričao da su to sa njim radili od 1993. godine,upravo da ne bi smetao onom starom režimu, pa su radili posle 5. oktobra, pa suimali nameru, zato je i pripreman teren i medijski i politički, i tako dalje, i tako dalje,da, kada jednog dana on bude ubijen, pa, bože moj, to su države u tranziciji, to sulopovi, to su kriminalci, ubili su ga kriminalci, idemo dalje, nije političko ubistvo.Neće biti.Ovo je klasično političko ubistvo, zato što je ubijen čovek koji, ne samo što je biopredsednik vlade, pa samim tim mora da bude političko ubistvo, nego je bio vrloznačajan predsednik vlade u istoriji zemlje u kojoj vi i ja živimo, a i mnogi drugi;znači, vrlo značajno u tom smislu, što je posle 60 godina jednopartijskog sistema,mislim da je isti partijski sistem bio 1945, pa i Miloševićev – on čovek koji je doneonovu mogućnost – demokratski sistem. Dalje, što je to predsednik vlade koji jeprvi, posle 13 godina terora i diktature jednog režima, za većinu građana sveta i zavećinu građana ove zemlje to je bila diktatura, sem za onaj mali povlašćeni sloj ljudikoji je u tome profitirao, dobijao stanove, napredovao u karijeri i tako dalje, i takodalje, ali za istoriju ovog naroda će period vladavine Slobodana Miloševića biti jedanvrlo ružan period diktature. To je čovek koji dolazi posle njega i koji Srbiju iz takvogstanja počinje svojom energijom, svojim znanjem, svojom inteligencijom, svojomsposobnošću da vuče strahovito brzim koracima u Evropu. Znači, to je još jedandodatni razlog da je to političko ubistvo.Prema tome, kada sam rekao da fali motiv, mislio sam na to, ko su oni koji suzajedno sa izvršiocima ovog posla pripremali, dogovarali ili najmanje jednim okomznali šta rade i davali im i namigivali im, “možete to slobodno da uradite, imaćetepolitičku podršku”. Kada to kažem, mislim i na one koji su ih pripremali da takvustvar urade i rekao sam to ovde, znači, poznato je da su to ljudi vrlo bliski VojislavuKoštunici. Jedan je bio savetnik za bezbednost, danas se zove šefom BIA. Drugi jebio šef obaveštajne Službe Vojske Jugoslavije. Obojica su imali vrlo direktne kontaktesa ljudima koji su ovde optuženi i zloupotrebljavajući ono što sam prethodno pričao,njihov strah za odgovornost zbog toga što su u prethodnih 5, 10, 15, ili ne znam već