Dokument - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

10i do priprema za izbore. Podsetiću vas na to, da je to vreme apsolutnog divljanjarežima Slobodana Miloševića i Službe državne bezbednosti. To je vreme kada svakogdana dolazi do ubistava na ulicama. Nije nikakva tajna da to radi mafija. Nikakvatajna nije da to radi mafija povezana sa Službom državne bezbednosti. Nikakvatajna nije da to radi JSO. Nikakva tajna nije da JSO, sa majicama sa likom SlobodanaMiloševića ili znakom JUL, sačekuje opoziciju u Požarevcu na mitingu. Svi to znamo.Znači, to su stvari koje ceo grad zna. Nije potrebno da budete političar ili liderstranke da biste to znali. Svi znamo, kad je reč o septembarskim izborima, svi, značicela javnost zna da Milošević nema šanse da pobedi, ali isto tako znamo da nemašanse da te izbore Milošević prizna. I pripreme za izbore su, ustvari, i pripreme zapreživljavanje rezultata izbora. Rezultate izbora – znate. Nikakav 5. oktobar nije biopripreman, niti se to radilo mesec, dva ili tri ranije, niti se znalo da će taj datumpostojati, ili neće postojati. Niti je Zoran u to vreme uspostavljao bilo kakve kontaktesa bilo kakvim ljudima iz te zone, ali su između 24. septembra i 5. oktobra došlevesti ne samo do Zorana, nego do svih lidera DOS, iz struktura države, da Miloševićneće dozvoliti to okupljanje u Beogradu. I to je bilo jasno već posle onih prvihkordona policije u Kolubari, posle Miloševićevog govora koji je održao 3. oktobrakada su sve televizije prekinule program i pustile Miloševićevo obraćanje u kome je,od onih 45 minuta, 40 minuta bilo vređanje Zorana Ðinđića i objašnjenje da je onjedan izdajnik, da je on NATO plaćenik, da on ima zadatak da se prolije krv naulicama Beograda, da je Koštunica njegova lutka na konopcu, da on (Koštunica)nema nikakve veze, jer je Koštunica bio dovoljno jak i već priznat od većine onih kojisu bili u Miloševićevom režimu i nisu bili spremni da ginu, jer im je Koštunica takođeodgovarao. I jedini i glavni razlog, ako se sećate, a nadam se da se sećate, uostalom,to je lako proverljivo – taj govor Slobodana Miloševića je bio smrtna presuda ZoranuÐinđiću. To se tako tumačilo, i to se znalo da tako treba da se desi, i to je znači, danili dva neposredno pred 5. oktobar. Do nas su dolazile informacije da oni spremajubojevu municiju za taj dan i da će tog dana doći do krvoprolića. Pokušali su ljudi izdržavnih organa, određeni funkcioneri policije, neki i visoki, da stupe sa Zoranom ukontakt. Stupili su sa njim u kontakt i tražili od njega da otkaže taj miting. Uprotivnom, oni ne garantuju, i tako dalje, i tako dalje. Do Zorana je došla informacijai saznanje, kao i do svih nas, da, ukoliko bude bilo, a oni se spremaju da budekrvoprolića, to će krvoproliće izvesti ekstremne jedinice Miloševićevog režima. U teekstremne jedinice spadale su sve ove njegove antiterorističke jedinice. Znači, nesamo JSO, nego i SAJ i vojne Službe povezane sa mafijom, jer je to sistem koji jefunkcionisao i prethodnih četiri–pet godina. Uvek su se na ulicama pojavljivalikriminalci koji su nosili bejzbol palice, a koji su, u isto vreme, imali određenu vrstuzaštite policije, pa ako bi se i desilo da se utvrdi da je neko od njih nešto uradio, tonije imalo nikakve veze sa državom. Podsetiću vas i na to da je komandant Specijalneantiterorističke jedinice ili SAJ smenjen neposredno pre tog 5. oktobra, upravo zbogtoga što je utvrđeno da je uspostavio kontakt i sa Zoranom Ðinđićem, ali i saVojislavom Koštunicom, odnosno sa kabinetom Vojislava Koštunice, nisam siguranda li je on, ili neko od njemu bliskih ljudi sa njim razgovarao, i zbog toga je smenjen.Zamenik komandanta JSO je doveden za načelnika SAJ. I u toj atmosferi, kad znateda će tog dana doći u Beograd stotine hiljade ljudi, da snosite odgovornost za to štoće se tog dana desiti, da u isto vreme znate na šta je spreman Milošević i njegov