Dokument - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

296Tako je Milorad Ulemek optužio Čedomira Jovanovića, Vladimira Bebu Popovića,Dragoljuba Markovića da su “vrbovali” Milorada Ulemeka da im pomogne daprenesu 600 kg heroina koji je nađen u trezoru Komercijalne banke u inostranstvo,preko susednih zemalja: Hrvatske, BiH i Rumunije. U celu akciju transfera iprodaje heroina bio je uključen i Dušan Spasojević. Prilikom prebacivanja deladroge u Republiku Srpsku, pošiljku je preuzeo Zoran Janjušević. Milorad Ulemek jenapomenuo da je Dragoljub Marković pokušao da ga “vrbuje” da radi za engleskutajnu službu. Čedomir Jovanović je prema Ulemekovim rečima, insistirao da dobijezaštitu Crvenih beretke iako one nisu obezbeđivale telesnu zaštitu licima. To jebio razlog što je Čedomir Jovanović sa Spasojevićem i Ljubišom Buhom Čumetomorganizovao da njegov džip bude miniran kako bi mogao ubediti nadležne da muje zbog ugroženosti neophodna zaštita Crvenih beretki. Milorad Ulemek je izjavioda je Čedomir Jovanović preko Vladana Batića izdejstvovao puštanje DušanaSpasojevića iz pritvora i da mu je Spasojević rekao da je za tu uslugu Batić odnjega tražio da uloži pare u renoviranje fudbalskog stadiona u Obrenovcu. Prekoministra policije Dušana Mihajlovića, prema rečima Ulemeka, Dušan Spasojević jedobio zaštitu Crvenih beretki.Zanimljiv je deo iskaza koji se odnosio na hapšenje Slobodana Miloševića,odnosno kako je Ulemek objasnio svoju ulogu u tom hapšenju. Kada je Ulemekušao u kuću u kojoj se nalazio Milošević, Milošević je od njega zahtevao daprenese poruku Banetu Ivkoviću. Ulemek je pristao da prenese poruku Ivkoviću,preko jednog pripadnika Crvenih Beretki, ali, prema Ulemekovim rečima Ivković se“prodao” DOS i odneo pismo nadležnima u Vladi Srbije.Drugi deo Ulemekovog iskaza koji se odnosio na negiranje optužnice jekonzistentno pripremljen. Vidi se da je Ulemek dobro instuisan, da je iskaz naučioi da je intencija da se ubistvo Premijera smesti u isključivo kriminalni kontekst.Ulemek nije decidno izjavio ko je ubio Premijera, ali cela konstrukcija njegovogiskaza upućuje na zaključak (što je i njegova očigledna namera) da je Ðinđić ubijenzato što su njegovi saradnici iz stranke, iz Vlade i njegov kum Dragoljub Markovićnapravili ličnu i “poslovnu” distancu sa Dušanom Spasojevićem. Spasojević je uto vreme imao najmoćniji kriminalni klan, ali je, prema Ulemekovim rečima, biočovek koji je radio za javnu i državnu bezbednost Republike Srbije.I pored instrukcija kako da se ponaša i govori, Ulemek je u pojedinimmomentima, govorio nešto što možda i ne bi trebalo. Tako, kada je govorio o pobuniCrvenih beretki, govori o tome kako njihova pobuna nije bila politički motivisana,već su oni bili revoltirani što ih je tadašnja Vlada Srbije upotrebljavala za hapšenjehaških optuženika. Ulemek svo vreme tvrdi da su Crvene beretke bile revoltiraneodnosom Vlade prema njima. Rekao je da su ih svi napadali i “ovi iz vojske i oviiz javne bzbednosti”. I pored toga što je poricao postojanje političkog motiva zapobunu, rekao je kako su razmišljali da u vreme pobune blokiraju aerodrom uSurčinu, kako bi sprečili dobrovoljni odlazak admirala Jokića u Hag, te da su uposlednjem momentu odustali do te namere.Ulemek tvrdi da su ga dva visoka funkcionera tadašnjeg MUP na dan ubistvaPermijera Ðinđića upozorili da mu se sprema likvidacija, dok ga je drugi, četiridana pre ubistva (8. marta), upozorio da mu se sprema hapšenje. Ulemek priča oceduljama i tajnim porukama koje je dobio, ali nije želeo da otkrije identitet osoba,