Dokument - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

309Mediji su otišli i korak dalje, kada su objavili pisma okrivljenih koji se nalazeu pritvoru. Tako je beogradski nedeljnik NIN objavio pismo Radomira Markovića,a Revija 92 pismo Milorada Ulemeka, u maju 2004. godine. Ocena je stručnejavnosti da “okrivljeni imaju prvo da se brane, ali se na ovaj način pretres prenosiu štampu, tamo gde mu nije mesto”. 114 Milorad Ulemek je veoma svestan toga da“mediji u pogršnim rukama mogu da budu opasna stvar” 115 , tako da tolerisanjeovakvih postupaka, kao što je mogućnost da okrivljeni pišu pisma iz pritvora iobraćaju se javnosti, možda “ide na ruku okrivljenima”, ali svakako ne doprinosinesmetanom i efikasnom vođenju postupka.Nadležni organi nisu reagovali ni kada je dnevni list Kurir 6. septembra2004. godine u tekstu sa pretencioznim naslovom “Kako su streljani” obajviofotografije sa obudkcije Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića. Ovo se uklapau intenciju pojedinih dnevnih i nekih nedeljnih listova u Srbiji da “dokažu kakoje optužnica Jovana Prijića “na staklenim nogama”, kako su atentat na ZoranaÐinđića umešani njegovi najbliži saradnici i neke strane Službe.Ima nekoliko priča koje se kroz medije neprekidno forsiraju. Jedna odpomenutih, jeste kako su zapravo streljani Dušan Spasojević – Šiptar i Mile Luković– Kum prilikom hapšenja u Meljaku, kao nezgodni svedoci koji bi mnogo moglida kažu o sprezi bivše vlasti sa “zemunskim klanom”. Različite se verzije ubistvasominju, od one da su ubijeni na drugom mestu, pa već mrtvi doneti u Meljak, doone da su streljani na licu mesta u Meljaku, umesto da budu uhapšeni. Kao dokaz“razotkrivanja te istine”, Kurir je objavio fotografije sa obdukcije.Druga omiljena priča nekih beogradskih tabloida, ali i nedeljnika NIN injihovog novinara Nikole Vrzića jeste priča o “trećem metku” i “drugom pucaču”.Nikola Vrzić je iz nedelje u nedelju pisao tekstove kojima je pokušavao da dokažeda optužnica koju je sastavilo Specijalno tužilaštvo nije održiva. On je objavljivaoinformacije iz zapisnika sa uviđaja koji je sačinjen na mestu ubistva, i onogkoji je sačinjen u zgradi broj 14 u ulici Admirala Geprata, zatim, objavljivao jei komentarisao “tumačio” informacije iz obdukcionog zapisnika pokojnog ZoranaÐinđića, informacije iz obdukcionog zapisnika Dušana Spasojevića i MiletaLukovića, detaljno analizirao iskaze svedoka saradnika sa tendencijom da dokažekako svedoci ne govore istinu. U jednom od tekstova u kojima Vrzić veoma pomnoanalizira materijalne dokaze iz predmeta, zaključuje ga sledećom konstatacijom:“Najzad, da li sve ovo znači da NIN staje u odbranu Zvezdana Jovanovića,čoveka koji je optužen da je ubio premijera Srbije Zorana Ðinđića i ranio njegovogtelohranitelja Milana Veruovića. Ne. Naravno da ne. Čitava priča ima samo jedancilj. Cilj je da ukažemo na nove čudne okolnosti u istrazi premijerovog ubistva,koje još jednom unose sumnje u zvaničnu verziju. Samim tim, pojačavao i strahda ubistvo premijera nije rasvetljeno. Zbog policijske nestručnosti, bahatosti ili loše114 Danas, 1. jun 2004. godine, “Legija pisao bez odobrenja, mediji objavili protiv Zakona”, A Roknić,B Tončić.115 Novosti, 15. juli 2004. godine, “Privatne novine”, citat Milorada Ulemeka sa pretresa za atetant napremijera Ðinđića.