Dokument - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

118Vladimir Popović:Pa...Božo Prelević:U akciji “Sablja”, posle akcije “Sablja”.Vladimir Popović:Da. Kako da nas je sprečavalo, pa sami ti sistemi. Pa, evo vi ste bili, radili ste usudu, pa, je li bilo u vreme dok ste bili u sudu, kao i u naše vreme, ljudi za kojeste znali da uzimaju pare? Ljudi za koje ste znali da od plate nisu mogli da kupekuće i automobile? Pa, isto tako, ko je sprečavao bilo koga. Nemate dokaze za to.Neće niko da posvedoči. U odbranu Živote Ðojinčevića ili Sarajlića, ustalo je celopravosuđe, kao: “Ne, pa kakvi, pa ne dolazi u obzir da su oni”. Struka vas brani.Ne odgovara im da se to razrešuje, a vi nemate dovoljno kvalitetnih dokaza, nitiimate dovoljno kvalitetne institucije, a pri tom nemate ni političku podršku koja jeneophodna. Sarajlića i ovog Ðojinčevića su branili i SPS i JUL i radikali i Koštunicai svi redom. I ko je sada taj sudija koji hoće njima da se suprotstavi, ili da senjima zameri. Niko. Kao što svi sada znaju da se jedan od njih brani pred sudomneuračunljivošću, navodno, zato što ima iskustvo u takvim slučajevima. Privatno seviđa po kafanama i sa ljudima poslavlja rođendan. I? Šta sada sa tim da uradite?Ne možete ništa.Božo Prelević:Da li se odnos između premijera Ðinđića i dva meseca pre atentata izmenio u odnosuna Čedomira Jovanovića, u smislu da li su oni imali komunikaciju u poslednja dvameseca, lično?Vladimir Popović:Imali su, da. Kako ne.Božo Prelević:Da li je premijer Ðinđić dva meseca pre atentata tražio, da li imate to saznanje, dali je tražio od visokih funkcionera MUP i BIA da vama i gospodinu Jovanoviću nedostavljaju informacije do kojih su dolazili tokom svog rada?Vladimir Popović:Ne. Nije mi poznato, ali ne verujem da je to bilo.Božo Prelević:Hvala. Nemam više pitanja.