Dokument - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

14211. Pitanja predsednika Sudskog većaPredsednik veća:Samo momenat da ja postavim pitanje, da razjasnimo u vezi sa ulogom JoviceStanišića. Po vašoj oceni, a i po oceni pokojnog predsednika vlade dr ZoranaÐinđića, kakva je motivacija bila na strani Jovice Stanišića da se on raspituje o timstvarima, čiju on stranu tu zastupa, kako se on tu pojavljuje uopšte u formalno–pravnom smislu, kakve on to savete deli, na osnovu čega, na osnovu čega ga viuopšte primate i da li vi imate ikakve informacije, da li on ima fizički bilo kakvu vlastu okviru resora državne bezbednosti?Vladimir Popović:Odgovoriću vam, kako ne. Objasnio sam kako je došlo do tog prvog kontakta. Dotog prvog kontakta je došlo zbog toga što vam neko, za koga pouzdano znate, znači,pouzdano znate da je neko ko ima jako puno informacija, da je neko ko je bio alfai omega funkcionisanja tog režima i tih parajedinica u prethodnih sedam ili osamgodina, neko ko i dalje ima strahovit uticaj na strukture, kadrovske strukture, nekoko je stvorio tu Jedinicu, znači njega, bez obzira što je penzioner, bez obzira što jenavodno u sukobu sa Slobodanom Miloševićem i dalje čuvaju pripadnici JSO, i dalje,ne posle 5. oktobra, nego i u onom periodu kada je on smenjen. On je smenjen,navodno, 1998. godine i navodno je u strahovitom sukobu sa Miloševićem. Onsvima priča kako mu preti glava, sudbina, i tako dalje, i tako dalje. Ali, sa drugestrane, imate činjenice koje pokazuju da to nije tako. Čuva ga JSO, sina mu izvodeAmerikanci i šalju ga usred tog perioda na školovanje u Ameriku za pilota. Vraća senazad. Radi ovde kao pilot. On i dalje ima kontakte, znači, jednostavno, jasno vamje da u tim režimima istročnoevropskim kao što je, nažalost, bio i taj naš, ti ljudikoji su bili na takvim mestima jesu ključni ljudi za sve što se njima dešavalo i zaono što se tog trenutka bude događalo. Zoran nije sa njima imao nikakve kontakteneposredno pre događaja 5. oktobra. Nismo ni znali gde je, da li je živ, da li niježiv, da li se krije ili se ne krije. On se pojavljuje posle 5. oktobra i na tom sastankui na tim narednim sastancima sebe predstavlja kao jednog od ključnih ljudi kojije pomogao pozadinski, ono što mi ustvari nismo videli, što javnost nije videla, torušenje Miloševića i to da jedinice nisu izašle na ulice, jer ste, kao i posle svake bitkekada se pobedi, imali hiljadu onih koji su bili “roditelji” te pobede i on je sebe... Aliste mogli da verujete da je Jovica Stanišić za tako nešto zadužen i umešan pre negoneko drugi. Znači, Zoran se viđa sa njim tada, da bi video zbog čega ga ovaj zove išta ovaj traži. Shvati da ovaj nema šta da mu kaže, nego tek eto, da tu, kao, “blizaksam otprilike sa tobom” i, ne znam da li sam to objašnjavao ovde ili u televizijskomintervjuu. On je sve vreme sebe veličao time što nas nije ubio, on otprilike imazasluge za to što se desilo 5. oktobra zbog toga što nije podlegao uticaju SlobodanaMiloševića i njegove lude žene i JUL i tog vrha vlasti koji je 1996–1997. godine,naročito u vreme protesta, jer on posle toga više nije bio tu, dobijao direktno odMiloševića da on raščisti opoziciju i da, za razliku od Badže koji je bio radikalan ikoji je hteo sve to da pobije i da polomi, Jovica je bio “umeren”, on je intelektualac,on sluša džez, on zna šta će se desiti i tako dalje i tako dalje, i sada vi ne znate da