Dokument - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

244Vladimir Popović:S obzirom na bezbednost Zoranovu...Božo Prelević:To obezbeđenje bilo je podignuto kada je bilo hapšenje Makine grupe, pa se onda toopet vratilo na normalan nivo, pa u 2003. godini nije bilo podizanja tog nivoa.Vladimir Popović:Tačno, ali i to podizanje obezbeđenja je, prošli put sam rekao, po nekim PSstandardima koji su pisani negde, ne znam, pedesetih godina, u vreme, ne znam,kada je ministar bio Ćeća Stefanović. Od tada je valjda sve promenjeno hiljadu putado sada, ali se i dalje po tome radilo i važno je da je zadovoljena forma, jer, podignutje stepen bezbednosti, a imate zgradu preko puta ovu o kojoj smo malopre pričali,gde nije nikakav problem da se neko nađe, dođe i baci bombu i tako dalje; ali, hteosam da iznesem jedan primer koji možete da proverite, s obzirom na vašeg klijenta:desio se kada je došlo do nekog koškanja ili međusobnog nesporazuma izmeđuZoranovog obezbeđenja i ljudi koji su bili u Zoranovom obezbeđenju, pa se VladimirBogosavljević nešto naljutio i, sećate se, znate to, dao čak ostavku. To je bilo jednomesec dana, ili, ne znam, mesec i nešto dana pre Zorana...Božo Prelević:Vukosavljević.Vladimir Popović:Vukosavljević, pardon, Vukosavljević, dao je čak ostavku, pa je vratio, pa nije vratio,pa razgovarao sa Milićem i tako dalje, ali u tom davanju ostavke, ostavku su dala, neznam, dvojica, trojica ljudi koji su bili u neposrednom obezbeđenju Zorana Ðinđića,na primer, koji su ga fizički pratili; i sada, oni su se povukli i oni više fizički tu nisudolazili, ali je i dalje, mislim da je to čak bilo i duže, mislim, može to da se proveri,ali recimo, da je možda to bilo i dva meseca pre nego što se to desilo ili tri mesecapre toga, na papiru su i dalje vodilo kao da su oni svi tu. Da li je to rađeno zbogdnevnica, ili je to rađeno iz javašluka što nisu smeli da kažu Zoranu: “Hej, znaš, dasu dvojica ljudi, trojica ljudi otišli, pa nemamo”, pa su tražili u međuvremenu dapremoste pa da sami to urade, jer mnogi su se Zorana plašili. Mnogi od tih ljudi,naročito ti ljudi koji su, da tako kažem, stranački koji su došli sa njim. Njegovasekretaraica, obezbeđenje... plašili su se u smislu, prek je, nagao je, može svašta dakaže i tako dalje i onda su radije neke stvari prećutkivali i nisu mu govorili i čekalinekako sami da ih urade; ali, kažem vam, ne mislim da je to važan podatak zaZoranovu bezbednost, ali ne postoji nijedna policija na svetu, nijedna, ni za jednogpremijera u kojoj bi takva stvar mogla da se desi, a da ne bi imali najmanje još20–30 mehanizama koji bi istog trenutka alarmirali i palili crveno svetlo i rekli “gdesu ti ljudi” i tako dalje. Znači, postojao je neki interregnum, neki vakuum u perioduod 2 ili 3 nedelje, ili ne znam koliko, 15 dana, nedelju dana, možda mesec dana,kada je na papiru stajalo da Zoranovo obezbeđenje ima, recimo, sada lupetam, 14ljudi, a bilo ih je, na primer, 9 ili 11; ali, to sustvari koje su se dešavale, delimičnojavašlukom, delimično, eto, tim spletom okolnosti, delimično i zbog toga, to sam