Dokument - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

adi – upao im Čume u ambasadu i traži zaštitu države, jer on je svedok. GoranSvilanović je trebalo da dođe za dva dana u posetu Turskoj. Zoran me je zvao i rekaomi: “Daj, vidi šta ovaj ludak tamo radi. Zovi ga telefonom. Vidi šta može da se uradi.Zovi Dušana Mihajlovića”. Jer, kažem vam, Zorana te stvari nisu interesovale. Nisu.On je morao da se bavi i znao je da je odgovoran kao predsednik Vlade, a računao jeda ima ministra, zamenika ministra, ljude koji tim stvarima treba da se bave. U istovreme je znao da je veliki broj njih, nažalost, na tim mestima zbog jednog političkogdogovora, ili nemanja boljih kadrova, i da njihovi kapaciteti ne dosežu situacijamakoje su nam se u pojedinim slučajevima dešavale, kao što je ta. Šta mi da radimosa Čumetom u Ankari, niti smo odgovorni za ambasadu, niti smo odgovorni zaMinistarstvo unutrašnjih poslova, niti imamo veze, šta mi možemo da uradimo! Ionda je moj zadatak bio da se obratim Englezima i da nam oni pomognu da nekako,pošto su već bili uključeni, to je ovo što sam pričao, i što su i oni znali da je vrlovažno i bitno da Ljubiša Buha ostane živ, ne zato što imamo sa njim zajedničkufirmu, kao što ste vi (ne mislim, opet, na Vas, nego mislim na advokate i na drugeljude u javnosti) to pokušavali da predstavite, nego zbog toga što je to jedina karikakako možemo sa ovim zlom koje znamo, koga smo svesni, koje gledamo, koje svakidan vidimo, ali nemamo dovoljno dokaza, kako možemo da mu se suprotstavimo;i onda je moj zadatak bio (a, opet to ne može da se uradi telefonom, to ne možeteda uradite jer znate da vas sluša vojska, jer znate da vas sluša Bracanović, jerznate da imate više neprijatelja nego što imate saradnika), moj zadatak je bio datražim od Engleza tehničku i fizičku organizaciju njegovog prebacivanja negde bilogde, do trenutka dok se ne imenuje specijalni tužilac, sud, dok on ne bude mogaoda se dovede u sud i da se kaže: “Evo, izvoli!” Koštunica se zalagao za institucije.Svi su se zalagali za institucije ove države. Mi ih nažalost još nismo imali, pošto jejoš bilo ono, imamo tužioca – nemamo tužioca, imamo sud – nemamo sud, a dotada će ovog ubiti, to je bilo potpuno jasno. Džaba nam sud i tužilac kada svedokanemamo! I onda su oni organizovali transport i odveli ga u Slovačku, s obzirom naneke svoje prijateljske odnose. To je moja uloga u njegovom prebacivanju, da ne bibila pogrešno tumačena i da ne bi sutra bilo na naslovnoj strani nekih od ovih vamabliskih novinara: “Beba priznao da je prebacio Čumeta iz Turske”.175