Dokument - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

237ponovim u stilu, “je li ovo mogu da kažem”, “mogu, mogu, mogu”. Pretpostavimkoja su to pitanja koja će mi novinari postavljati, jer ne idem samo da im čitamnego da i odgovaram na neka pitanja. Šta ako me pitaju ovo, šta ako me pitaju ono,završim sa njima te razgovore i onda odem na sastanak sa novinarima i prenesemim tu informaciju.Momčilo Bulatović:To pitam, da li znači tu informaciju koju prenosite, da li je vi slobodno formulišetekako ćete preneti medijima, ili dobijete od nekog napismeno?Vladimir Popović:Kako kad. Kako kad. Nekad dobijem napismeno i to što dobijem napismeno samoprosledim. Nekada, kao, evo, uzeo sam primer Stambolića, ministar Mihajlović jedržao pres–konferenciju i na toj konferenciji objasnio šta je imao da objasni. Menije dao kasetu. Trebalo je da iz te kasete delimično izbacim neke scene koje suneprimerene, jer je to molila supruga Ivana Stambolića i da samo deo iz te kasetekoja je trajala, ne znam, sat i nešto, pet ili deset sekundi nasnimim na CD, podelimmedijima i da, ako me mediji pitaju to, to i to, mogu da im odgovorim na ta, tai ta pitanja. Znači, to dobijem lično od njega i na taj način to prenesem javnosti.Slobodno je moglo da bude samo moje prenošenje poruka koju mi je on rekao, ilineko drugi od njih, ali ne u obliku saopštenja. Saopštenja ili izjave su uvek bile ukonsltaciji sa ljudima koji su tu nadležni i odgovorni, upravo zbog tih, da tako kažem,osetljivih procesnih stvari koje nekada smetaju istrazi, a nekad smetaju pravosuđu.Momčilo Bulatović:Da li je nekada u saopštenju bilo koje informacije koju ste dobili na ovaj ili onajnačin, kako ste to opisali, bilo da je neka netačna informacija objavljena?Vladimir Popović:Nisam najbolje razumeo, da li sam šta?Momčilo Bulatović:Da li ste nekada objavili informaciju neku, koja se pokazala da nije tačna, da je bilodemantovanje informacija, objašnjenja?Vladimir Popović:Ne, bila je samo jedna informacija koja je, da tako kažem, policijski bila netačna,a to je, data nam je fotografija nekog čoveka, što se posle ispostavilo da je nekitrubač, nekog čoveka i tražilo se od nas da objavimo fotografiju i da tražimo odgrađana da nam kažu da li su tog čoveka videli ili prepoznali. Znači, policija nam jedala to zbog toga što je neka lična karta, sada ja možda tu improvizujem, ali znamda je neka lična karta nađena u nekom od “štekova” ubica. To je bilo već u fazikada je policija uspela da otkrije deo tih stanova gde su se oni krili. U nekom od tihstanova u koje su ušli, ne znam kako su zaključili, da li po vrućoj hrani, pepeljari iliveć... pola sata ili sat pošto su neki od begunaca u tom stanu bili, pobegli, nađenaje ta neka lična karta tog čoveka, odnosno neka falš lična karta u kojoj je valjda bila