Dokument - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

da vas odbije, da vam kaže da to ne može, nije bilo u stilu “ne može, tako mi semože”, nego “ne može, zbog toga.” toga i toga. Ja sam onda pitao Gorana. On mije rekao “Hej, pa kako što, čoveče, pa jasno ti je što”. Pa, dobro, je li ima nešto daznate za njega? Pa, ne, ne znamo, ali otprilike, kao, opet nema dokaza, ne možeteda se uhvatite za nešto, ali šta će se tu sve pojaviti i tako dalje. E, onda je dan ilidva posle toga, ne znam, da li su se u međuvremenu videli Luković i Zoran, ili je tobilo posredno, ili je zvao telefonom, ili je ne znam šta apelovao, jer otprilike tu sestrašno puno manipulisalo u to vreme emocijama i išlo se na savest. Znam kada jebio postavljen Buha, bilo je ljudi koji su bili protiv toga. Kad kažem ljudi, mislim naljude iz policije. Ne mogu da se setim da li je bio i ministar Mihajlović ili neki koji suse tim bavili, ali se sećam da je bilo otprilike priče: “Ej, pa čekaj, pa nije fer, kad jetrebalo da se čuva televizija 5.oktobra noću, kada je Koštunica išao da govori, ondaje Buha bio dobar da dođe sa brigadom sa Novog Beograda. Da li bi je on sačuvao iline bi, vi to ne znate, ali činjenica je da je on tada došao”. Onda dođe Čović pa kaže:“Hej, pa nema smisla. Ne možete Buhu sad da pustite niz vodu, pa šta će se pričatio nama. Reći će se da smo mi gori od Miloševića, pa sve je još rovito, sve se tu joštrese, moramo da dokažemo da smo ozbiljni ljudi. Ne možemo sad da ga pustimotako niz vodu”. I onda je on, na primer, tako postavljen. Tako da pretpostavljam daje i to insistiranje za Bracanovića išlo u tom pravcu: “Hej, a kad nismo tamo pobilidvadeset hiljada ljudi i zaklali, što bi inače nama bilo, ono, dnevna obaveza, moralismo da apstiniramo i da se mučimo, frustrirani smo bili što nismo”. Pa kao, “A sad,šta sad? Sad kao, ko nas šiša”. I onda je Zoran rekao: “Dobro, bez obzira, postaviteBracanovića na to mesto”. I onda je on postavljen.Ali ja sam posle toga obavio razgovor sa Goranom Petrovićem i pitao ga: “Hoće li toda bude neki strašan problem? Jer, ako to njegovo postavljanje ne bude rezultiralonekim vašim akcijama koje narod očekuje i Zoran očekuje pa sutra ili za dva mesecabudete rekli da niste mogli ništa da rešite zato što je tu bio Bracanović, ondabolje idi i reci Zoranu da ne možemo to da radimo”. Onda je on rekao: “Pa ne, ne,ne, dobro, mi ćemo to nekako da prespojimo preko Beogradskog centra. Mijatovićće to da uradi. Nema veze. Ma, znamo mi njega. Oni su njemu i nudili da budenačelnik”. Oni su prihvatili i rekli – “Pa, mi bismo tebi i ovako i onako dali da budešneki načelnik, ali nemoj da budeš taj, što da budeš taj. Što bi bio ti taj načelnik?Što baš da bude tehnika kod tebe”? Pa, onda on nije. U stvari, ne samo da nije,nego je on napravio, da, to sam zaboravio, tu je bio još jedan dodatni element,takođe manipulacija i zbog toga je dodatno i Zoran u tome učestvovao, jer kad suGoran Petrović i Zoran Mijatović pozvali Bracanovića, oni su ga pozvali i rekli muotprilike nešto o čemu postoje dve verzije: postoji verzija Petrovića i Mijatovićai postoji verzija Bracanovića. Verzija Petrovića i Mijatovića kaže da su mu rekli:“Šta je, Debeli, ne možeš bez vlasti, a, mi se znamo toliko godina, što nisi došaokod nas pa se ponudio nama kao stručnjak da te mi postavimo, nego juriš DOS,Ðinđić, Legija, ovo, ono”. To je njihova verzija, a verzija Bracanovića je, otprilike,da su ga pozvali, vređali, psovali, šutirali, pretili i rekli, kao: “Je li, đubre”, ne znam,najuvredljivije izraze, “Jebo te Legija, šta vi mislite, ko ste vi”, i tako dalje, pa je ondato dodatno iziritiralo Legiju. A onda je Zoran poludeo zato što ne očekuje da ljudikoje je on postavio tako razgovaraju, ne zbog toga što su to njegovi prijatelji, negošto ne očekuje da tako razgovaraju ljudi koji treba da budu na čelu institucija koje23