Dokument - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

173su me posle ne znam koliko, da li je to bilo nedelju dana ili 10 dana, obavestili i rekli:“Ma ništa ono, kao, ne vredi, prazna priča, on neće sa policijom da priča”. On imnešto govori, nešto im ne govori. Pa smo onda ponovo razgovarali, kao da ja ponovopričam sa njim. Da li sam ja odmah posle toga pričao ponovo sa njim ili sačekaopošto je on napuštao zemlju, ne sećam se tačno. On, kada je to meni ispričao i kadase to tada sa policijom video i kada prvi put nije hteo da govori, on je otišao negdeiz zemlje. Pa se onda vraćao. Sledeći put sam se video sa njim, mislim da je sledećiput bilo kada sam organizovao da ga vodimo u UBPOK i odveo ga u UBPOK, to samprišli put pričao. Pa sam takođe rekao da je i tada počeo sa njima da radi, 2–3 danarazgovarao, pa da je treći dan pobegao zbog toga što ga je Karleuša tajno snimaokamerom. Možda to nisam rekao ovde. Snimao ga je, rekao sam u “Insajderu”.Snimao ga je tajno Karleuša kamerom, pa je napustio. Oni formalno nisu imalinijedan način i razlog zbog čega bi njega držali. Znači, znaju oni o njemu ko je on, alinemaju razlog da ga drže. Onda je on opet pobegao, pa se, ne znam, opet vraćao, itako. Oni su se sa njim tokom te cele jeseni dogovarali oko toga, ali tek od trenutkakada je on to meni rekao i od trenutka kada sam ja to saznanje, koje sam od njegadobio, predao u institucije države, kakve god bile, ali sam ih predao. Znači, kadakažem “kakve god”, mislim na verovatno nedovoljan broj ljudi i na nemogućnost dabilo šta urade, s obzirom na to da je na čelu jedne Službe u to vreme bio član togklana, ili saradnik ili prijatelj, ili, ne znam kako da ga nazovem, Bracanović. U meri ukojoj su mogli do trenutka dok Ljubiša Buha nije na kraju dao tu svoju finalnu izjavu,institucije ove države su preduzimale razne stvari. Šta tačno? Ja vam kažem, znamono što znam, ali verovatno oni znaju mnogo više. Imali ste ministra policije ovde,mogli ste njega da pitate, sigurno zna mnogo više.Momčilo Bulatović:Verovatno je znao, a nije hteo da govori. Gospodine Popoviću, evo, na strani 69.transkripta kažete da je posle hale “Limes”, a pre ovog 13. marta, kod Nenada Milićadošao “čovek čije ime ne znam, ali mogu da saznam, koji je član Demokratske stranke,ali vrlo blizak Dušanu Spasojeviću i “surčinskom klanu”, a član stranke, ili simpatizerstranke, mislim, ne neki funkcioner, nego znaju ga, znaju ga godinama...?Vladimir Popović:Znam sve, znam sve. Recite.Momčilo Bulatović:...da se vidi sa Milićem, da je došao kao kurir. Mene samo interesuje ko je član?Vladimir Popović:Ne znam ime.Momčilo Bulatović:Vi ste rekli...Vladimir Popović:Ne. Rekao sam da mogu da saznam. Ako to procedura dozvoljava, mogu pismeno