Dokument - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

čekati i koji imaju zadatak da onog trenutka, kada se to sa Zoranom desilo, krenu upriču, “pa, šta smo rekli”... kao što je uostalom bila i sama izjava neposredno dva–tri sata posle atentata tada, doduše, bez ikakve funkcije, ali i dalje glavnog političkogprotivnika Zorana Ðinđića u Srbiji, i da ne kažem protivnika, da ne bi bila grubareč, konkurenta Vojislava Koštunice, da je on pričao o kriminalu, da je kriminal loš ida je potrebna koncentraciona vlada, ili 15 minuta posle Vojislava Koštunice, izjavajednog od tih plaćenih konsiljera bivšeg šefa beogradske policije, savetnika JUL zaMUP, Marka Nicovića, koji je televiziji “B–92” tog dana rekao, počeo da razrađujetu temu kako, to je opšte poznato, ništa to njega ne iznenađuje, mafija naplaćujesvoj danak. Aktuelni ministar pravde Srbije, Stojković, u trenutku kada se to desilosa Zoranom Ðinđićem i kada je čuo u bifeu Okružnog suda, ljudima za stolom, nemogu da kažem da je čašćavao, ali ljudima za stolom kojima je plaćao kafu, rekaoje: “Pa, mafija ne vodi parnice. Mafija ovako uzima svoj danak”.Znači, znali smo da je stvorena ta atmosfera, samo je trebalo da se uradi i da sekaže, “aha, evo ga, mafijaš je ubijen”, i zbog toga smo doneli uredbu kojom smozabranjivali, a najviše zbog toga da nam te izjave i podmetanja, za koje smo znalida će ih biti na stotine, ne bi ometale istragu jer nas je interesovalo samo jednastvar – da te ljude koji su u tome učestvovali privedemo pravdi, da ih izvedemo nasud i da im se sudi, jer je to toliko očigledno i toliko jasno već u tom trenutku bilo,da su oni, da je bilo samo pitanje da li ćemo uspeti pre da ih privedemo pravdi,nego što će oni uspeti da taj puč koji su započeli 12. marta sprovedu u delo. Znači,to je glavni ralog zašto smo to uveli. Mediji su, da tako kažem (sem dva–tri koji tonaravno nisu poštovali, ovi koji su direktno bili plaćeni od njih i koja smo zatvorilidan ili dva, ili zabranili njihovu distribuciju kao što je bio list “Dan”), manje–više tuodluku poštovali; ali, bez obzira na to, mala je ovo sredina, puno je medija, svi imajupotrebu, čak i u tom ograničenom prostoru, da imaju neku superekskluzivnu i bitnuinformaciju, znate kako to već ide, nema urednika ili novinara ko nema brata, rođaka,kuma, snaju u policiji, u tužilaštvu, u sudu, u vladi, u kabinetu... i drugo, postojala jejedna atmosfera, da tako kažem, možda smo je sada svi zaboravili, ali postojala je tajedna atmosfera tih prvih, naročito dva–tri dana, neka vrsta panike koja se širila pogradu, da li slučajno ili ne, pa je tako Legija viđen i u Proleterskih brigada, upadao jeu Demokratsku stranku, pa su čak iz Demokratske stranke zvali Dušana Mihajlovićada pošalje pojačanje, pa je neka patrola jurila Legiju po Vračaru, pa se ispostaviloda nije Legija nego neki šef carine koji ima blindirani auto, i tako dalje.Neke od tih poluinformacija pojavljivale su se i u novinama. Znači, neke od tihinformacija tipa: Legija viđen ovde ili onde, ili ovaj uhapšen, ili nije uhapšen,pojavljivale su se u novinama i mi smo takve stvari sankcionisali i sprečavali. Jednaod tih stvari je i da će biti uhapšen savetnik predsednika Jugoslavije Koštunice, toje objavljeno u “Politici” potpuno bez našeg znanja i bez naše odgovornosti, na štasmo mi intervenisali. Da li su to podmetačine, da li su dezinformacije, da li je totako, eto, neproverena vest, ili je možda čak i namerno plasirano, danas me ne biiznenadilo ni da je to namerno urađeno, ali ne verujem da je neko mogao da zna daće oni baš, ne znam, za 10 dana u hapšenju da budu ubijeni, pa je to zgodno, negopretpostavljam da je to bila neka od tih takvih gluposti koje je neko od tih urednikaobjavio i onda je izašla samo u izdanju za unutrašnjost. Za one koji ne znaju, sve sednevne novine štampaju u dva izdanja. Prvo, koje se prelama i završava već oko pet239