Dokument - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

50Svako, ko je sa Zoranom Ðinđićem bio prijatelj i u vreme kada je on bio opozicionar.To što je on imao kontakte sa ovima i sa onima, to pokazuje samo to da je on biopametan političar i da je bio pragmatičan i da mu je i cilj ne da strada i da izgori uvremenu Miloševića, nego da je prirodno da će se sa nekim od tih ljudi vidi i saznaneki podatak i zbog toga skloni, kao što se sklonio puno puta u prethodnih desetakgodina. Ali, to nije jedini argument, ovo što sam rekao za Vladimira Milosavljevića,nije jedini argument koji može da bude dokaz da ova vlast štiti ljude koji se nalazeiza mojih leđa i to nije jedini dokaz da su sa tim istim ljudima šurovali u vreme dokje Zoran Ðinđić bio živ i da su se sa tim istim ljudima dogovarali kako Koštunica dadođe na vlast.Da li je o tome bio obavešten Koštunica ili nije bio, da li je on to znao ili nije znao,to je stvar neke druge istrage. Pomagali su mu na sve moguće načine. Kao što sumu pomagali sa Ljiljanom Buhom, oni su bili glavni operativni menadžeri kampanjepredsedničkih izbora Vojislava Koštunice – banda Dušana Spasojevića. Oni su toznali, oni su u tome učestvovali, ako on nije znao, pa, znali su njegovi najbližisaradnici. Čudno je malo da su njegovi najbliži saradnici znali, u krajnjem slučaju,zbog čega se i sam lično na to pozivao? Zbog čega je sam to koristio? Setite se duelaizmeđu njega i Labusa, koji su prenosile sve televizije i svi građani Srbije gledali.Jedino što je on imao da priča i da napada Labusa je bio Čume, Surčin, asfaltiranje,Ljilja Buha, “vidite šta kaže žena”, i tako dalje i tako dalje.Znači, siguran sam da u tim dogovorima – Koštunica da dođe na vlast – verovatnoinstitucionalno ako može, ali ako ne može, pa što da ne bude i vaninstitucionalno?Njima to neće biti prvi put, biće im po ko zna koji put, a ovi će na sve mogućenačine pokušati da to zataškaju, dovoljno se u Srbiji već zna o Zoranu Ðinđiću kaokriminalcu, dovoljno je u Srbiji jasno da, kada bude bio ubijen, biće ubijen jer jenešto ostao dužan, ustvari, toj bandi. Podsetiću vas i ko je to trovao spsku javnosti ko je to uspeo da većinu građana Srbije ubedi da je Zoran Ðinđić ili ja, VladimirPopović, njegov saradnik, ili, ne znam, Čeda Jovanović, ili, ne znam, već ko drugi, dasmo svi mi, ustvari, zločinačka organizacija kriminala. Uspeo je savetnik za medijeVojislava Koštunice, koji je sa pozicije savetnika za medije to radio neprekidno dvei po godine, neprekidno i to je znači direktna veza, direktna pomoć u isto vremeostvarenju sna da Vojislav Koštunica dođe na mesto predsednika vlade i u krajnjemslučaju, svedoci smo toga da se to danas i desilo. Da je Zoran Ðinđić živ, za hiljadugodina Vojislav Koštunica ne bi mogao da bude predsednik vlade i to zna svakigrađanin Srbije. Šta su razlozi za to, to sada nije važno. On je na kraju postao tošto je postao i ja imam razloge da verujem i da sumnjam, a o tome ću govoriti i vrloeksplicitnije i konkretnije kada mi neko bude postavljao pitanja, pošto znam da hoće,o tome, koja su to moja saznanja. Osim toga, ja nemam natprirodne sposobnosti imoći kao prvooptuženi pa da mogu nešto da pretpostavljam i da znam. Ja donosimzaključke na osnovu sopstvene inteligencije i onoga što sam imao prilike da vidim.To je otprilike to, verovatno sam puno stvari preskočio, ali pričaću, kada mi budetepostavili pitanja.