Dokument - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

143li je to tačno ili nije tačno, ali u tim razgovorima možete da kažete: “Hvala što menisi ubio”. I to je na tome ostalo.Razgovora između njega i Zorana, dok je Zoran bio opozicionar, bilo je u dva navrata.Dva puta su se videli. Jednom na jednoj slavi i jednom, posle te slave, koristećipriliku što su se tu upoznali. Znači, nikakva bliskost nije postojala, ali je postojalosaznanje i u to vreme ogromna odgovornost Zorana da to što se desilo 5. oktobrajeste tek početak i da to što su se građani vratili u Srbiju i to što su otišli kućama ito što su oprane beogradske ulice, nema nikakve veze sa onim što će se dešavatinarednih 3, 5, 6, 7, 8 meseci, ili narednih godina i da je zbog toga bilo važno načijoj strani će biti i on, jer je i on jedan od ljudi koji predstavlja centar, ne znam kakose to zove, tajni centar moći ili neformalni centar moći, ili vaninstitucionalni sektormoći, ali neko koga u suštini tog trenutka sluša više ljudi nego Radeta Markovića.I sada svi ti sastanci do kojih je dolazilo dešavali su se upravo zbog toga. Imatenekoga za koga mislite da može da vam koristi i nadate se da je to što priča stvarnotako, da to što on govori razumete, lakše vam je da verujete da je to tako nego daverujete da on, ustvari, igra drugu igru. Posle slučaja Gavrilović bilo vam je potpunojasno da nikakve... i neposredno pre toga, kada smo saznali da se dva puta tajnoviđao sa Koštunicom, to mi je rekao, da je, ustvari, ta njegova igra, igra za očuvanjesopstvene glave i očuvanje te jedinice Frenkija i svih tih koji su tamo bili, pa ukonkretnom slučaju i JSO. Formalno, on je i dalje bio, da tako kažem, komandantJSO je bio Legija, to je tačno, ali je Jovica Stanišić bio neko pred kim su svi stajalimirno. Na pominjanje njegovog imena stajali su mirno i na ime Frenka Simatovića,jer to im je otac, on ih je osnovao, tako da to su ti razlozi zbog kojih se Zoran viđaosa njima.Predsednik veća:Samo nam odgovorite na ovo, da li to logicirate, ili imate neka neposedna ili posrednasaznanja, informacije o odnosi između Jovice Stanišića i prvookrivljenog MiloradaUlemeka?Vladimir Popović:Ne. Taj se, da tako kažem, odnos dosta krio. Nikada nisam bio prisutan da su bili tui Jovica Stanišić i Milorad Luković. Jovica je izbegavao da priča o Lukoviću, trudećise da kada kaže, otprilike kaže: “Ma, nemojte meni da pričate o njemu, ja sam gastvorio”. Ili, otprilike: “Hej, to je moje dete”. I tako dalje. Ali nikada nije zalazio ute priče, jer je on smatrao da je JSO izmanipulisana, da je služba izmanipulisanau periodu dolaska Radeta Markovića i da to što se radilo sa tom Jedinicom i saljudima iz te Jedinice, što su političari uradili u te prethodne dve godine, znači, svata ubistva, kriminal, pljačke, i tako dalje i tako dalje, kao da je u njegovo vreme bioraj, ali, otprilike, to je strašno šta se sada radi, on se zgražavao nad tim, ali nikada,naravno, nije eksplicitno rekao: “Da, ja znam da su oni po nalogu Radeta Markovićaubili toga, ubili ovoga..”. Ali, otprilike, imao je tu neku distancu prema njemu lično,ali ne prema Jedinici, a neka od tih saznanja bila su posredna, zaključivanjem, aneka su postojala i vrlo eksplicitno. Kada vi, na primer, saznate da, ne znam, jedannovinar u Beogradu ima policijsko obezbeđenje koje mu je dodelio Jovica Stanišić ikada, na primer, Goran Petrović, šef državne bezbednosti dođe i kaže: “Hej, stvarno,