Dokument - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

na Dušana Mihajlovića, na gospodana Zorana Mijatovića i to, shvatićete, da okoključnih stvari oni se ne slažu. Ja zaista ne znam, to sam i prošlog puta rekao, poslesvega ovoga što se desilo ovde i što smo mi čuli ovde, kako je moguće, apsolutnopostavljam pitanje, kako je moguće, jer me zaista interesuje istina, iako je gospodinPopović to malo ovako imao jedan stav prema svima koji ne misle kao on, ne dasu mu protivnici, nego neprijatelji, kako je moguće da se umeša jedna engleskaobaveštajna služba, da se umeša neka nemačka obaveštajna služba, neki danskicentar da se umeša, da se prati kontrola, dobija se pomoć, sve, dešava se nešto21. februara na auto putu kod “Limesa”, što je utvrđeno u tim njihovim najbližimkrugovima, najužim krugovima, kao pokšaj atentata, da je bezbednost predsednikavlade ugrožena do te mere da hoće da ga ubiju, on postoje po kazivanju najbližegsaradnika gospodina Popovića svestan toga i onda apsolutno se ništa dalje nepreduzima.To je jednostavni meni apsolutno neshvatljivo. Iz toga zaključujem da svi ovi ljudiovde znaju da im je proradila u jednom trenutku savest i da snose deo odgovornostiza to što se desilo i uporno pokušavaju da sklone od sebe bilo kakav deo odgvornostii zato govore ovde ove priče koje su zaista lepo naučene i sve. Ništa novo mi nismoovde čuli, već je bio pokušaj u tom predlogu je, koliko sam razumeo, i predloggospodina Prelevića, da jednostavno se sruše kredibilitet svih učesnika u postupkuovde bez obzira sa koje strane oni dolazili, da jednostavno jedno činjenično stanje jeza sve utvrđeno i da apsolutno sud nema šta da radi. Zato je to i mnogo sporno zagospodina Popovića i zato je bio malo i uzbuđen oko pitanja gospodina Prelevića,da li je on spremao neke izjave. Šta ima gospodin Popović da sprema bilo kakveizjave svedoka koje treba da nešto usmere javnost u nekom drugom pravcu od onogkoji njima odgovara. Ako je smetnja dva metka, ne postoji ništa drugo i kako nekomože i sme da se usudi da kaže bilo šta drugo od toga. Nažalost, to je deo kojise ne odnosi na mene nego se odnosi na punomoćnika gospodina Veruovića i nasamog Veruovića. Prema tome, generalno su moje primedbe u ovom pravcu da seradi o jednom iskonstruisanom, naučenom tekstu, zahvaljujući, normalno, onomešto je bilo dostupno gospodinu Popoviću mnogo više nego što je bilo kome odostalih učesnika i zato je ta generalna primedba u tom pravcu. Generalna primedbajoš u jednom pravcu. Čuli smo ovde da gospodin Popović ima kontakte sa jednimčovekom koji je iz sveta kriminala, za koga su svi rekli ovde da je mafijaš, značinisam ja to rekao, to stoji u nekoj “Beloj knjizi”, čovek se zove Ljubiša Buha Čume.Taj čovek ima kontakt preko gospodina Popovića. Za njega se angažuje engleskaobaveštajna služba da se on skloni kao neko ko treba da pomogne da se obračunasa organizovanim kriminalom. Ja se pitam, kako je moguće da neko ima vlast 2001.godine na način kako je imao od formiranja vlade do 2003. godine, sve te kontakte,sve te institucije, svoje ljude, a da ništa ne uzme, da sve znaju, ko su ti ljudi, ko supripadnici “zemunskog klana” i da neki Ljubiša Buha Čume priča nekom gospodinuPopoviću sve šta radi taj takozvani “zemunski klan”, a on je jednostavno patrijarhceloj toj stvari, čisti, gotovo i onda treba njega zaštititi, a onda kada dođe u policijuonda neće da priča. Malo mi je čudna cela ta priča i mislim da tu stoje neki mnogodublji razlozi o kojima gospodin Popović, opet mogu samo da pretpostavim, danagađam, zašto neće da govori.263