Dokument - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

190Vladimir Popović:Šta?Nenad Vukasović:Da se Englezi uključuju oko “zemunskog klana”?Vladimir Popović:Pa, hajde da napravim još jednu rečenicu pre tog sastanka u Londonu. Znači,Zoran Ðinđić, kao predsednik vlade, posle pobune “Crvenih beretki” krajem 2001.godine, tokom decembra shvata da je najveći problem države Srbije organizovanikriminal. Shvata i najavljuje na konferenciji koju drži 23. decembra 2001. godineu zgradi Vlade Republike Srbije gde analizira prethodnu godinu i najavljuje politikuVlade Republike Srbije za 2002. godinu, da je 2002. godina – godina borbe protivorganizovanog kriminala i korupcije, ali prvenstveno organizovanog kriminala.Svesni smo potpuno ko čini taj organizovani kriminal i šta taj organizovano kriminalpredstavlja. Podsetiću vas da je u međuvremenu rešena “Ibarska magistrala” i dasu se tragovi JSO tu našli. Podsetiću vas da je Goran Petrović smenjen neposrednopošto je, on i njegova ekipa, počeo da rešava predmet ubistva, nestanka IvanaStambolića, i tragova Službe državne bezbednosti i kombija Jedinice za specijalneoperacije, koji se takođe pojavio tu. Informacije koje dobijamo o pobuni “Crvenihberetki”, ko stoji iza pobune “Crvenih beretki” i kakva je veza; u maju te godinesaznajemo za Dušana Spasojevića. Tokom pobune, tada već znamo ko su, šta su.Jasno nam je da su učestvovali u otmici Miškovića, i tako dalje, ali smo nedovoljnomoćni zbog toga što nemamo: pod A, političku podršku, tog trenutka najmoćnijepolitičke stranke, ili pojedinica Vojislava Koštunice i predsednika Jugoslavije; znači,nemamo političku podršku; pod B, imamo razorene institucije sistema koje smonasledili; znači, Zoran Ðinđić je postao premijer Černobila koji je zatrpan betonomi vi znate da je to opasno, ali ne znate kada će, da li će za dan, ili za 100 godinato ponovo da eksplodira, ne znate koliko je jako, ne znate kolika je snaga, ne znateništa, a znate da ste odgovorni za sve to i da to morate da radite vrlo, vrlo opreznoi osetljivo. U međuvremenu je došao na čelo državne bezbednosti, znači, Zoran jeprimoran, i ta vlada, da i ono malo što je imala, to je to, vrh državne bezbednosti,nije imala celu državnu bezbednost, ali je imala načelnika i možda nekoliko ljudi uznjega i to je morala da preda u ruke Legiji i toj jedinici time što je to dala Bracanovićui tim strukturama koje tu postoje. Mislim na Jovicu, i tako dalje, i tako dalje. I sada,znate koga imate kao protivnika, znate da sa njima treba da se obračunate, znateda je to jedini preduslov da Srbija ide dalje, ali nemate političku podršku, nematetehničku podršku, nemate organizacionu, nemate medijsku, nemate ništa. Zbogtoga, znači, iz tih razloga se Zoran Ðinđić obraća strancima da mu stranci pomognu;da bi se organizovani kriminal koji je oličen u tome što se zove “zemunski klan”, vrhJSO, ostaci ratnika iz prethodnih 10 godina, ratni zločinci, ne znam ovi, ne znamoni, koji svi manje–više čine jednu grupu, jedan front, da bi se sa njima obračunali,ne možete da uradite to bez pomoći iz inostranstva. Prema tome, povod da seobrati inostranstvu je bio da bi se razračunao sa nečim što se danas kolokvijalnozove “zemunski klan”. Tada se to nije tako zvalo, nego se zvao organizovani kriminalmafije, ljudi iz vrha države ili institucija. Prvenstveno se mislilo na vrh Jedinice za