Dokument - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

1642. O ulozi savetnika Vojislava Koštunice u “duvanskoj aferi”U to su se uključili i savetnici Vojislava Koštunice, mislim na kampanju. Kako? Takošto su direktno, koristeći svoje pozicije i svoje funkcije, davali intervjue novinama(da me ne biste pitali na koga mislim, mislim na savetnika za medije, AleksandraTijanića, mislim na savetnika za ljudska prava, Gradimira Nalića, mislim na članovestranke Vojislava Koštunice koji su u to vreme imali priliku i obraćali se javnosti:znači, na Dušana Prorokovića, Dragana Jočića, Jovaševića, ne znam mu ime, itako dalje). Znači, njima su listovi – oni o kojima sada govorim, kakav je “Dan”– bili mediji gde su svakodnevno (svakodnevno, nijedan dan nisu preskočili, svakidan, “Dan” izlazi svaki dan!), u periodu od 10 meseci, razrađivali temu ZoranaÐinđića, Stanka Subotića – ko se vozio avionom, koliko je cigareta Zoran Ðinđićprošvercovao, šta je rekao Ivo Pukanić, šta je rekao Ratko Knežević, bivši savetnikpredsednika vlade Crne Gore Mila Ðukanovića, šta je on rekao i koje je njegovomišljenje, kakvo mišljenje ima Ratko Knežević o tome, njegovi napadi na ZoranaÐinđića... U isto vreme se taj Ratko Knežević svakodnevno čuje sa savetnikom zamedije predsednika Jugoslavije, Aleksandrom Tijanićem. Ja sam, reću ću vam jošjedan primer, imao priliku da budem na razgovoru kada sam se prvi put upoznao saministrom u vladi koji se zove Velimir Ilić. Tražio je da se vidimo i da se upoznamo iupoznao sam se u kabinetu Zorana Ðinđića, i na tom sastanku je bio i tada ministarpravde Vladan Batić. Ministar Ilić je tražio da se sa mnom vidi zbog toga što sudo njega dolazile informacije da se protiv njega u novinama vodi hajka, naročitohajka da je povezan sa međunarodnim švercerima cigareta. Sećate se otvaranja onenjegove fabrike, onih ljudi sa Kipra kada je trebalo da otvore tu fabriku i onda se unovinama pojavila priča da ti ljudi sa Kipra nisu nikakvi proizvođači, to nije nikakvafabrika, nego su to neki šverceri cigareta, i onda se to pojavilo u nekoliko novina zakoje se vezivalo da ja imam veze sa njima i da ja “pisem” te tekstove, kao, da VeljaIlić to radi, a on je bio ubeđen da ja stojim iza toga i tražio je da se sa mnom vidi.Ja sam taj susret izbegavao više od 2 meseca, jer nisam želeo sa njim da se vidim;ali, na kraju ipak se taj sastanak desio i evo, postoji danas još jedan živ svedok,hvala bogu, Vladan Batić, koji to može da potvrdi. Na tom sastanku, koji je trajao15 minuta, on je mene pitao i ja sam mu rekao šta imam da mu kažem oko toga ičlanaka, i tako dalje; ali sam ga onda isto tako pitao i rekao mu, da li je normalnoda on sada objasni tu i Zoranu Ðinđiću i Batiću, zbog čega on daje svaki drugi–trećidan izjave oko toga da je Zoran Ðinđić švercer cigareta i da je ta vlada švercerska, itako dalje, na šta mi je on odgovorio: “Nemam ja sa tim nikakve veze. Mene RatkoKnežević zovne iz Londona i onda mi kaže: Veljo, sutra si na naslovnoj strani ‘Dana’,to ti je super za stranku, za tebe, za rejting, ima nešto, napao sam ove iz vlade, tisamo ćuti ako te zovu, ako pitaju, ti kaži – to je u redu’”. Znači, to je rekao meni, toje rekao Zoranu Ðinđiću, i to je rekao Vladanu Batiću.Zašto vam ovo govorim? Govorim vam zbog toga da bih vam pokazao načinmanipulacije, o čemu ste me sada pitali, i o ljudima koji su ti neki sa strane,saradnici vojnih službi bezbednosti, kakav je i taj Ratko Knežević, kakvi su... dame ne biste pitali da vam nabrajam ko su sve pojedinačno takvi, verovatno bi namtrebalo dva–tri dana, ali bih se setio najmanje 200 njih koji i danas funkcionišu,