Dokument - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

75njegovih savetnika, kako su svi oni podržavali i sa pijetetom imali odnos prema tojjednoj pobuni.Milan Radovanović:U toku tog protesta, u jednom trenutku Jedinica je izašla na ulice i svedok je,govoreći o tome, rekao da je taj izlazak bio čin kojim je Jedinica zapretila državi. Dali može da objasni malo bliže šta je pod tim mislio, kakva je to pretnja, da li je biloi kakve opasnosti i u čemu se to ogledalo?Vladimir Popović:Mogu, da. Kako da ne. Mislim ja sam to i prošlom prilikom rekao. Znači, ja samuključen u tu pobunu na taj način što sam prvo, bio sa Zoranom u Americi kadase ta pobuna desila, i što sam obavljao najveći deo razgovora sa ljudima koji su izBeograda zvali, tražeći premijera i želeći da premijeru prenesu poruku, a on nijebio u prilici jer je bio na sastanku... pa sam najveći deo tih informacija šta se uBeogradu dešava znao i prenosio njemu. A onda, po našem dolasku u Beograd ipo Zoranovom odlasku u Kulu, bio sam, da tako kažem, neka vrsta komunikacijeizmeđu Zorana i Dušana Mihajlovića i Gorana Petrovića. Iz kog razloga je to tako?Pa, to ne zbog toga što Zoran nije poštovao institucije, nego zato što mu je mnogolakše da jednoj osobi u koju je imao poverenje, kao što sam bio ja, prenese i kažedve rečenice i da onda ja, sada u njegovo ime, okrenem ta tri telefona i prenesemte tri poruke, a ne da on to mora da radi. Jer, u principu, mrzelo ga je da to radii mrzelo ga je da razgovara, a mrzelo ga je, došao je čovek, nije spavao, ne znamveć koliko sati, koliko smo bili na putu, onda ga je sačekalo to u Vladi, pa je moraoda ode u Kulu, pa je morao sa njima da sedi do ujutru i tako dalje i tako dalje. I,zvao me je i rekao mi je da je napravio dogovor sa njima, kao, sve je u redu. “ZoviDušana i reci Dušanu da je sve u redu, i javi ovima, kao Petroviću” i kome već. Jasam to javio Dušanu, javio sam Petroviću i pitali su me “Šta je to u redu”? Ja samrekao: “Nemam pojma šta je u redu, ali je rekao da je sve u redu”. I onda me je tenoći, negde oko, ne znam, tri, pola četiri, na telefon zvao Goran Petrović i otprilike jerekao: “Imamo problem, ovi su krenuli, sada su mi javili, ovi su krenuli tamo gore izKule, šta da radimo? Obavesti premijera, ne mogu da ga dobijem, ne znam kako daga dobijem”. Onda sam ja zvao Zorana na neki tajni kućni telefon. Javila se njegovažena. Onda ga je probudila. Onda je on bio besan što ga budim. Šta on ima sa timda radi? Šta će on da radi? Da ih sačekuje on u gradu, pa valjda otprilike, to je bioZoranov stav, kao “Hej, pa šta ja sada tu treba, neka mi kažu..”. Jer Zoran je tražioda mu date predlog, znači, nije tražio da učestvujete sa njim u nekom problemu,nego je tražio da mu date predlog kako problem da se reši, tipa: “Hej, neka me zovui neka mi kažu šta treba da uradim. Je li treba da sazovem sednicu Vlade? Ne, štasada? Šta ti je rekao”? “Rekao mi je da ti kažem da su oni krenuli. Šta si se ti sanjim to dogovorio..”. Tako su to delovi, zbog čega sam uključen. Onda se on malosmirio pa je rekao: “Dobro, hajde, zovi onog Jovicu i vidi, to 100 posto on petlja,radi... Šta se tu radi”? Objasnio sam prošli put, ili mislim da jesam, taj naš odnos sanjim i kada smo bili i u kakvim odnosima, šta se oko toga dešava. Ja sam onda tenoći zvao Jovicu Stanišića i pitao ga, rekao mu, da mi je Zoran rekao da ga zovemi da ga pitam šta se to dešava sa Jedinicom, zašto se Jedinica buni, jer sam dva