Dokument - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

74su tada rađena, uživali jako visoko poverenje, upravo zbog toga što su uhapšeniRade Marković, upravo zbog toga što su uhašene ubice u slučaju Ibarske magistrale,što je uhapšen Slobodan Milošević, što je izručen Slobodan Milošević i što je tavlada Zorana Ðinđića pokazivala hrabrost koja imponuje građanima Srbije. Ondaje, zbog svega toga trebalo da Koštunici koji “pati” od tih zakonskih formi, da moraipak nešto da ima neki zakonski oblik, eto, nađe da je to pobuna dela upravo teJedinice, odnosno sistema vlasti Zorana Ðinđića i da, ako se oni protiv toga bune,njihovi razlozi su opravdani. Nađen je jedan motiv koji je tako politički, koji se lakolepi narodu koji je antihaški raspoložen, bez obzira što su u pitanju i neki ljudi kojisu činili zločine. Ipak, kao “mi smo protiv tog Haga”, i zahtevi koji su pisani pisani sune u Jedinici za specijalne operacije, nego su pisani u kabinetu Vojislava Koštunice iu drugim kabinetima u Beogradu. Ali, kako da vam kažem, to je jako dobro poznato,kao što je poznato ko su političari koji su kontaktirali u to vreme pripadnike JSOi davali im podršku. Neki čak od članova DOS – Dragoljub Mićunović, ili NebojšaČović ili Zoran Šami, ili već ne znam ko. Znači, zvali su ih i davali su im podrškuu smislu “Istrajte u toj vašoj borbi”. Jer, zaboga, nisu oni, veliki deo njih, nije imaopojma da time podržava jednu kriminalnu organizaciju, sigurno, nego je to biloonako, politički je korektno da se kaže: “Mi vas podržavamo, vi ste, eto, patriote, toje pozitivno, narod to voli, ništa neće biti loše što ćete tu biti”. I tako dalje. A već jestvorena, o tome sam pričao prošlom prilikom jako puno do tog novembra 2001.godine potpuno jasna slika o tome da su Zoran Ðinđić i ljudi oko njega kriminalcii da su to ljudi koji se bave kriminalom. Da je Zoran Ðinđić još za vreme vladavineSlobodana Miloševića švercovao cigarete i da je on, ustvari, bio trgovac cigaretama,da je to sada samo nastavio posle 5. oktobra, odnosno posle dolaska na vlast,da naručuje ubistva po Srbiji. Za to su bili zaduženi savetnici Vojislava Koštunice,za to je bila zadužena štampa. Imate čuveno pismo Prorokovićevo koje se desiloizmeđu pobune “Crvenih beretki”, odnosno između ubistva Gavrilovića i izručenjaSlobodana Miloševića, koje je, po principu pisma Dejana Mihajlova, pisao isti čovekkoji je pisao i pismo Dejana Mihajlova, koje je počinjalo sa “Kako se krsti.... “, pau deset tačaka. Da odgovori Zoran Ðinđić javnosti da li je ta vlada kriminalna, pa,da li švercuje cigare, u čijem se avionu vozi, ko ide u Surčin da naručuje ubistva itako dalje i tako dalje. To je dva meseca bila tema, u Srbiji se o tome pričalo. Svisu o tome pričali, kao vlada nije dala nijedan odgovor na to pitanje. Pa je ondadošao krunski dokaz da je vlada kriminalna ubistvom Gavrilovića i praktično jedandeo političara koji je verovatno nesvesno ili su bili izmanipulisani učestvovao u tojnekoj vrsti podrške koju je Jedinica imala. Učestvovao je zbog toga što je u tomprethodnom periodu već ionako bio relativno nezadovoljan, ili su verovali da je deotoga što se pominje u javnosti tačno, i da je sada ovo praktično bila zloupotreba teJedinice. Znači, vrlo su jasni politički razlozi i vrlo su jasno manipulisani od stranejedinog ko je u tom trenutku mogao da ima neku korist i neki interes. Znači, nepostoje tri, u politici. Postoje dva. Postoji vlast i postoji opozicija. U tom slučajutada, u Srbiji opozicije, kao što znate, nije bilo, oni su nestali, ali je postojao jedanblok koji je predstavljao Vojislav Koštunica, okupljajući pripadnike starog režima okosebe i tu neku vrstu opozicije, iako je bio vlast, i bio je Zoran Ðinđić. Znači, vrlodirektno izmanipulisanost te druge strane. I to je jasno i samim izjavama VojislavaKoštunice i izjavama njegovih ministara, odnosno, sada ministra policije, a tada