Dokument - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

122Momčilo Bulatović:Da li ste videli šefa kabineta pokojnog predsednika vlade?Vladimir Popović:Bio je i Nemanja Kolesar, ali ne sećam se kada sam ga video. Sećam se da je biotu.Momčilo Bulatović:Da li ste videli, eventualno, Sinišu Nikolića?Vladimir Popović:Pa, ne sećam se. Moguće da je bio. Verovatno je bio, ali mislim, čitao sam negde daje rekao da je čovek sedeo tu u kabinetu. Onda je bio sigurno. Tu se ulazilo, izlazilo,kako da vam kažem...Momčilo Bulatović:Da li ste videli Zorana Janjuševića?Vladimir Popović:Ne. Zorana Janjuševića sam video u bolnici. Nisam mogao da ga vidim. Kako da gavidim, on je odveo Zorana u bolnicu.Momčilo Bulatović:Ja pitam...Vladimir Popović:Pa, mislite da ih ima dvojica, kako?Momčilo Bulatović:Ne znam. Stvarno ne znam. Nisam video nijednog. Da li ste sa nekim od ljudi kojeste videli tu, koje ste pomenuli da se sećate ili mislite da su bili, vodili bilo kakavrazgovor o tome šta se desilo neposredno pre toga?Vladimir Popović:Pa, sa svima koji su tu bili sam vodio razgovor na tu temu i svi koji su tu bili su vodilirazgovor samo na tu temu. Nije mogla da bude nijedna druga tema, ali, nažalost,pošto su svi bili u strahu i panici, niko nije znao da nam kaže šta je bilo, nego su svigovorili: “Jao, izgleda da je gadno, izgleda da je gadno”. Ja tu nisam ostao duže oddva–tri minuta i sa Zoranom Živkovićem sam seo u kola i otišao u Urgentni centar.Momčilo Bulatović:U tim razgovorima, par minuta koje ste vodili, da li ste dobili informaciju od bilokoga šta se desilo, odakle se pucalo?Vladimir Popović:Kako da ne. Pa, dobio sam čim sam dolazio da se pucalo iznad kafića “Monument”.