Dokument - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

“ešalon”, ili da bez greške izgovori neki latinski izraz. Ovi su morali da ćute, ali jei Dušan Spasojević mogao i bavio se politikom i onda je tu ubačena i Ljilja Buhai ceo taj koncept. Ja ne verujem da je to palo njima samima na pamet, mogu dašpekulišem, mogu da sumnjam, mogu da verujem da je to urađeno uz dogovor saAcom Tomićem i sa vojnom službom bezbednosti.Zašto?Pa zato što je Aca Tomić bio taj koji ih je upozoravao gde da sklanjaju Ljilju Buhui da je ne čuvaju mnogo na tom mestu. Zašto? Jer su prisluškivali – vojna službabezbednosti je prisluškivala državu Srbiju neovlašćeno, kao što to rade i dan danas,Zorana Ðinđića, ljude koji su sprovodili tu akciju i pripremali tu akciju koja je kasnijenazvana “Svedok”. Ona je kasnije u prvoj fazi bila akcija borbe protiv organizovanogkriminala. Tom prilikom, zbog tih razgovora i svega, Nebojša Pavković je prekotog svog pobratima došao do Popovića, došao na sastanak i ta kaseta koja traje30 minuta, koju sam ja posle toga, jer mi ju je Nebojša Pavković doneo i predao,dao policiji i dao Karleuši. Nažalost, ništa sa njom nije urađeno. Verovatno zatošto to zakonski nije dokaz, ili zbog nečeg drugog, ali je za policiju moglo da budeindikativno. Međutim, nije čak ni to urađeno, jer je to ona mala diktafonska kaseta.Tog trenutka u policiji nisu imali mogućnost da to preslušaju, i tako dalje, kako toveć ide.Ali, na toj kaseti Predrag Popović vrlo jasno kaže da to nije dečija igra i da zbogtoga Pavković ne treba da brine, da im je zasmetao, jer im je politički protivnik, jeroduzima glasove direktno od Koštunice, da to radi njegov štab, da to radi Aca Tomić,da to radi Dušan Spasojević, da su to ljudi, nije ni svestan kakav je to mrak i takodalje, i tako dalje. Da je to veza Republika Srpska – Momo Mandić i tako dalje.Znači, materijalni dokaz, bez obzira što smo mi to znali da je to tako. Od stranihslužbi koje su radile, od kojih sam spomenuo Engleze, sa kim su oni sve radili, jato tačno ne znam, a to znaju ljudi koji su sa njima iz policije koordinirali, to nije bilajedina služba koja je radila na praćenju, osmatranju, analizi, čemu god već, kakogod da se to zove. Oni su to radili, i mi smo dobijali podatke da su oni jako, jakoaktivni. Kad kažem “oni”, mislim na bandu Dušana Spasojevića, mislim na Jedinicuza specijalne operacije, odnosno na taj vrh Jedinice za specijalne operacije, presvega na njihovog komandanta koji svoju nervozu i taj osećaj napetosti tog trenutkai ne skriva.Znači, ne skriva, jer se ponaša na način na koji se ipak do tada nije ponašao. Mislimna to iživljavanje i maltretiranje ljudi po Beogradu, svakodnevno i svakonoćnoizlaženje po lokalima, zatvaranje, pretnje, šamaranje ljudi. Ali sutra on dođe, pošto jeon ipak fino vaspitan, on ima manire, on je iz fine porodice, on sutra dođe i vlasnikulokala koga je veče pre toga maltretirao, šamarao ili ne znam šta, kupi tortu, cveće,izvinjava i kaže: “Bio sam pijan”. I mi smo znali da se to dešava, jer ne možete dato ne znate kada ste vlast, jednostavno ne možete, kada je vaša Skupština grada,kada su to vaši ljudi, kada ti ljudi koji su glasali za vas sada doživljavaju ovakav teror.Onda oni šalju poruke i kažu – Zorana su lično ljudi zastavljali, zvali su ga na kućuu Užičkoj ulici i pitali ga “Hej, o čemu se radi, šta to znači da Legija svake noći sa20 – 30 automobila ide, šparta po Beogradu, divlja”? I tako dalje.Zoranu je toga bilo preko glave, ali je znao da nema sa kim da se tome suprotstavi.To je trajalo nekoliko meseci. U to vreme su izbori za predsednika, jedni pa drugi,47