Dokument - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

196Vladimir Popović:Ne. Ne idem pored “Monumenta”. Dolazim kolima do rampe. Tu ima jedna rampa.Ta rampa je pored “Monumenta”. Ja kolima dođem...Nenad Vukasović:To je iz pravca Admirala Geprata?Vladimir Popović:Tačno.Nenad Vukasović:Da bih se ja orijentisao. I ulazite tamo u zgradu na ulaz broj 5 i tako dalje. Da li dodolaska, znači vašeg, da li čujete bilo kakav pucanj ili nešto što bi vas asociralo napucanj?Vladimir Popović:Ne. Ovako. Ako ste dobro pratili, ja sam rekao, došao sam na parking 3–4 minutapošto je Zoran odvežen, a odvežen je koliko sam upoznat na osnovu onoga što samimao prilike da čujem, desetak minuta pošto je ubijen. To prostom računicom, znači,da sam ja u trenutku kada je on bio ubijen, bio 14 minuta daleko od parkinga vlade,pri tom se vozim u automobilu koji je blindiran i da sam bio i na samom parkingu nebih čuo, a pogotovo što sam, mogu to da rekonstruišem, u trenutku kada je ZoranÐinđić ubijen bio najmanje kilometar i po ili dva daleko od zgrade vlade.Nenad Vukasović:Ništa. Ne aludiram na vaše...Vladimir Popović:Ne mislim da aludirate, nego vam objašnjavam zašto nisam čuo metak. Mogaosam...Nenad Vukasović:Upravo bih hteo da vas pitam zato što ste rekli da, kada ste ulazili, neko iz togobezbeđenja ili tamo neko od ljudi koji su bili tu, rekli su vam, “sklonite se”, na nekitakav način, “puca se”?Vladimir Popović:Tačno.Nenad Vukasović:Pa vas pitam, da li tog momenta, kada ste vi pristigli, da li se još uvek nešto, je lise čuje pucanj ili je to samo... kako to da protumačim?Vladimir Popović:Nije. Zoran Ðinđić je ubijen 14 minuta pre toga i 14 minuta pre toga su oni koji subili tu čuli dva pucnja, ali morate da pođete od toga da ljudi, nisu roboti. To su živi