Dokument - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

na toj “patriotskoj liniji”. Znači, određeni broj tih njihovih saradnika pomagao imje zbog toga što je mislio da pomaganje toj grupi, bez obzira što je kriminalna,pomaze više interese, a viši interes je i interes da mora da se skloni “izdajničkavlada” na čelu sa Zoranom Ðinđićem. To je ono što sam prošli put objašnjavao,jer je već u svesti velikog broja građana ove zemlje u prethodnih desetak godina,raznim manipulacijama i pre svega terorom koji je vršen kroz Miloševićeve medije,uspelo da se o njemu i ljudima koji su njemu bliski stvori slika da su to saradniciNATO, plaćenici, izdajnici...Vidite da se i sada, 2005. godine, ista ta retorika čita iu novinama i gleda na televiziji, da se i sada isto priča, samo što sada to više nijeVukovar, Kistanje ili ne znam šta već, ali su Žitomislić, ili su ne znam Kosovo, Obilići tako dalje.Prema tome, naročito tokom 2001. godine, kada ste sa jedne strane imali VojislavaKoštunicu koji je bio nova demokratska vlast, ali je bio ”patriota”, znači, mogao sesmeniti Milošević, ali da se dovede neko ko je “patriota”, a to je bio Koštunica iljudi oko njega, vojska, Crkva, Akademija, da ne ponavljam, a sa druge ste straneimali “izdajnike”, kao što je bio Zoran i ta njegova vlada. U takvoj atmosferi nijebilo teško kod jednog, i to značajnog broja ljudi, uspostaviti tu vrstu saradnje,neretko i bez potkupljivanja. Nije moralo svaki put neke sudije da se potplate dabi se protiv kriminalaca obustavili procesi ili “častiti” baš svakog novinara da biprotiv Zorana i njegove vlade vodili medijski linč. Mnogi od njih ne samo da su toradili besplatno, nego su to osećali i kao svoju “patriotsku” i političkom obavezu.I naravno, da bi to bio pravi organizovani kriminal, morali su da imaju svoje vezei svoje kontakte među političarima, naročito među članovima određenih važnihinstitucija, kao što je Ministarstvo unutrašnjih poslova ili državna bezbednost. Uprethodne te tri, četiri, ili, za neke od njih, desetak godina koordinacije i saradnje sadržavnim institucijama, što je slučaj sa prvooptuženim u ovom procesu, stvorena supoznanstva i poslovni kontakti još od ratišta u Bosni ili Hrvatskoj. Ta prijateljstva,kao što znate, jesu prijateljstva koja ostaju do kraja života. Mnogi od njih, koji sutada bili obični rezervisti ili dobrovoljci, kasnije, a posebno posle uvođenja činova upoliciji, postali su pukovnici ili generali. Prirodno je da su sa tim ljudima oni ostaliu neposrednim i bliskim kontaktima. Ne znači da su svi od tih ljudi sa kojima su seoptuženi upoznavali ili znali sa ratišta bili deo tog klana, ali su imali prema njimasimpatije, bilo iz političkih razloga, bilo iz sentimentalnih, bilo iz tih što je nekadneko nekome spasao život. Ljudima koji su sposobni i vešti u manipulacijama, a kaošto sam rekao prilikom prošlog davanja izjave, to naročito važi za prvooptuženogMilorada Lukovića. Lako je bilo da ih koriste, da tim manipulacijama koriste tefunkcionere, da dolaze do podataka, a preko njih su to uspevali, ako nisu imali i vezesa pojedinim političarima, tako da je na taj način zaokružena ta priča o “zemunskomklanu”. Nažalost, ovde se sudi samo optuženima. Upravo zbog toga što se stalo dosamog čina atentata, a za motive ili pomagače i inspiratore, nažalost, kao što znate,istraga se nije dalje organizovala.65