Dokument - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

92posle tog razgovora, ustvari, saznao sam, kad mi je Čume objasnio, odnosno posleatentata na njega, kada mi je rekao da je to tvrđava i da tu imaju i zatvore, da jetu kriminal i tako dalje, i tako dalje. Ali znao sam da Čeda ima ulogu neke vrstekoordinatora. Sticajem okolnosti je to njemu, da tako kažem, dopalo intenzivnijenego nama drugima iz dva razloga. Jedan što se neposredno pre 5. oktobra i pre svihtih dešavanja i neposredno posle 5. oktobra, Čeda iz bezbednosnih razloga preseliokod Dragoljuba koji je živeo u Surčinu. Znači, to je jedan od razloga, pa je spavaotamo, pa je tamo bio, pa je onda prirodno da nekoga ko je već tamo, koristite za teneke potrebne kontakte. Drugi razlog je to što je Čeda bio jedan od saradnika kojimanikada ništa nije teško kad im kažete, koji će sve da urade, ne morate da voditeračuna da li će to biti završeno, da ga podsećate, da li će tu stvar da uradi ili nećeda uradi. U tome je nažalost, na njegovu žalost, danas i njegova najveća krivica....dobro je kad vam je saradnik, ali je loše po njega lično jer je nekad i previše odani previše uključen u takve stvari. Znači, nije od onih pukih izvršilaca koje pošaljetei kažete: “Idi tome i tome i reci da ne radi to i to!” I on ode i kaže, i sada ovaj munešto ispriča i on se vrati. Ne, nego s obzirom na to da je imao strahovit političkitalenat, što ima i dan–danas, s obzirom na to da je jako dobro poznavao situaciju,s obzirom na to da je bio jako odan Zoranu Ðinđiću i Demokratskoj stranci, sobzirom na to da je znao da je okružen najvećim brojem trutova i lenština koje samogledaju kako da dođu do vlasti i da se dočepaju funkcije, što se, inače, i desiloveć odmah posle 5. oktobra, radio je i više nego sto je od njega i traženo. Najvećideo onoga što je tog trenutka valjalo u svim tim opozicionim strankama dočepalose nekih ministarskih stolica, funkcija i tako dalje, jer nismo imali dovoljno svojihljudi i, praktično, ono što je trebalo da bude taj rovovski rad, ono “kopanje”, za tosu Zoranu ostala dva, tri ili četiri neka njegova saradnika koje je tu imao. I onda jeprirodno da u tom nekom, da tako kažem, vakuumu koji postoji, bez funkcionisanjainstitucija, neki ljudi obavljaju neke poslove i koji imaju veze i koji nemaju veze ikoje treba da rade i koje ne treba da rade. Jer jednostavno nemate koga drugoga. Ionda je Čeda postao taj neki “koordinator” zbog toga što je već tamo živeo, što sepreselio, a preselio se iz bezbednosnih razloga, a drugim delom zato što je obavljaopraktično, kao i svi mi koji smo bili pored Zorana, sve i svašta. Ja sam objasnioda su moji kontakti sa Čumetom praktično i počeli upravo iz tog razloga što je umeđuvremenu između Čede i Čumeta došlo do nekog sukoba. Inače, u početku je tuvrstu kontakata obavljao Čeda Jovanović. Došlo je, to je opštepoznato, jer je Čumetražio da dobije dozvolu za pištolj. Čeda mu je obećao, rekao je: “Završićemo”. Ondamu nije završio, nije mogao. Ovaj se naljutio i tako dalje. Onda je Dragoljub tražioda neko od Čumeta te informacije prikupi. Da ne bi bilo da nismo, znate ono, da nebude: “A što niste, šta te je koštalo da se vidiš sa čovekom da ti kaže taj podatak,bolje da ti kaže nego da se tako nešto desi..”., i tako dalje, tako da su to razlozi zbogčega se Čeda našao i kako se Čeda našao u tom orkuženju.E sada, čak i za taj nivo njegovih kontakata u to vreme ja nisam znao i ako bismonekada započeli razgovor na bilo koju od tih tema, ja bih vrlo brzo tu temu prekidaoi kasnije se ta tema nije ni razvijala dalje zato što, kažem, jednostavno, ne moguda kažem da je od mene to krio, nego jednostavno, znate, kad imate nekog kogane interesuje neka tema, onda pred njim to i ne pričate. Tako, naravno da sam usvim tim periodima bio sa Čedom, naravno da sam se sa njim družio, naravno da