Dokument - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

308Četvrti metak i Drugo habsburško carstvo“Proces veka u Srbiji”, kako se često naziva postupak za atentat na Premijera,konstantno je u centru pažnje javnosti. Veliki broj elektronskih i štampanih medijaprati tok postupka, ali se mediji bave i svim drugim stvarima koje su neposredno iliposredno vezane za atentat na Zorana Ðinđića.Još pre nego što je postupak i počeo mediji su objavili gotovo sve činjenicekoje su bile relevantne za predmet i tok postupka. U štampanim i elektronskimmedijima pojavili su se zapisnici iz istrage okrivljenih, svedoka saradnika, ostalihsvedoka, obdukcioni nalazi, zapisnici sa uviđaja, izveštaji veštaka. Gotovo da nemani jedan dokaz koji je prikupljen u istrazi, a da vrlo brzo nije “osvanuo” u medijima.Osim tih iskaza, pozivaju se razni stručnjaci, analitičari koji komentarišu dokazei daju svoje ocene optužnice i toka postupka. Mediji razgovaraju sa prijateljima,rodbinom, saradnicima okrivljenih i oštećenih, koji, uz to što pričaju o detaljima izživota nekog od aktera postupka, obavezno iznose svoju verziju događaja i ne libese da procenjuju i kvalifikuju dokaze koji su im poznati i dostupni, daju procenutoka postupka, osvrću se na rad suda, tužilaštva i odbrane.Mediji razgovaraju sa budućim svedocima koji i pre sudskog postupaiznose činjenice o kojima će svdočiti, pišu kjnige i u njima objavljaju podatke kojisu relevantni za tok postupka. Okrivljeni, iz pritvora i svedoci saradnici se obraćajujavnosti raznim pismima i saopštenjima, a neretko, akteri postupka polemišu i krozmedije jedni sa drugima.Specijalno tužilaštvo je u početku reagovalo tako što je Prvom opštinskomtužilaštvu u Beogradu poslalo informaciju u kojoj se navode primeri povrede tajnostipostupka. Reagujući na dopis, nadležni tužilac je zatražio izjave glavnih i odgovrnihurednika tih medija. Nakon izjašnjavanja glavnih urednika, neki mediji su prestalida objavljuju informacije, ali su drugi i pored upozorenja nastavili, jer u suštini ništapovodom toga nije preduzeto. Nisu usledile krivične prijave, niti je portiv bilo kogavođen postupak. 112Profesor Momčilo Grubač je mišljenja da iznošenje dokaza u javnost uvelikoj meri može ugroziti postupak: “Kao ilustraciju koliko je ova konstatacijatačna može se reći i da je postupak već ugrožen zato što su sadržaji zapisnika izistrage već objavljeni u nekim medijima što je nedopustivo. Zakon je obavezivaoSlužbenom tajnom sve učesnike u fazi istrage i predkrivičnog postupka. Za iznošenjeovih podataka može se i krivično odgovarati, ali eto to nekoga nije sprečilo daih obelodani...Čudno je da i dalje posle toliko vremena nije obnarodovano da lije Specijalno tužilaštvo ili policija pokrenula postupak ili podnelo krivičnu prijavuprotiv NN lica koje je podatke odalo medijima. Ni oni koji su ih objavljivali unastvacima nisu dogovarali za to..”. 113112 Nedeljni telegraf, 11. februar 2004. godine, “Javno miniranje procesa stoleća”, D. Belić.113 Glas, 21. februar 2004. godine, “Nedopustivo suđenje putem medija”, Ivan Stojković.