Dokument - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

1028. Pitanja advokata Radivoja PaunovićaPredsednik veća:Pravo na pitanje ima advokat Rade Paunović.Advokat Rade Paunović:Gospodine Popoviću, ja bih vas pitao najpre jedno pitanje u vezi sa drogom. Onaje ovde često bila predmet rasprave. Da li vam je poznato bilo šta kada se novavlast, da li Zorana Ðinđića ili možda i ona ranije, trojna, prvi put srela sa pitanjempostojanja, odnosno prvi put srela sa informacijom o postojanju neke droge u trezoru“Komercijalne banke” – u količini, vi znate da je ona vrlo impozantna i, ako vam jenešto o tome poznato, šta vam je poznato, šta se oko toga diskutovali, odlučilo i nakraju uradilo?Vladimir Popović:Poznato mi je ono što je poznato manje–više svima. Ne mogu da se setim ko je prvito javio meni, ali se sećam da sam ja došao i to rekao Zoranu. To je praktično bioonaj period kada je najvažnija stvar bila za sve nas, ali i za javnost u Srbiji, poštosmo živeli u društvu sličnom današnjem, to znači, svi sve znaju, svima je sve jasno,samo svi ćute i niko ništa ne govori. Kada kažem, slično, u tom smislu, ne mislim daje slično, da su to isti režimi. Ne, nego govorim o atmosferi, onako, svi znaju o čemuse radi, svima je svaka stvar jasna, ali nedovoljno moćni. Znači, znali smo šta radi tadržava. Znali smo da se bavi trgovinom droge. Znali smo ko ubija, sve ono što samveć malopre govorio, i tako dalje i tako dalje, i to je znala javnost u Srbiji i od nasse očekivalo da posle 5. oktobra počnu da se te stvari o kojima se suškalo, pričalo,spekulisalo, pojavljivalo, koje su uostalom i sami lideri DOS, dok su bili opozicija,kritikujući tu vlast, javno iznosili, govorili i najavljivali da na dan kad oni budu preuzelivlast, praktično će početi da se otvara ta Pandorina kutija. Nažalost, to nije mogloda se desi posle 5. oktobra, iz poznatih razloga Koštuničine zaštite najvećeg delakriminalnog Miloševićevog jezgra, institucionalnog, koje je on uzeo pod svoje okrilje;i drugo zato što je ova vlada praktično bila vlada koja je bila nemoćna da bilo kakvustvar uradi od postavljenja Zorana Ðinđića na mesto predsednika vlade i premijera,bez obzira na to što je, to sam prošli put rekao, njegov glavni plan i glavni cilj biovođenje privrede, ekonomije ka nekim evropskim i svetskim standardima. U istovreme, ono što je javnosti bilo mnogo važnije, to je gde su pare, gde je droga, gdesu leševi, ko je koga ubio i tako dalje, i sa jedne strane ste imali ogroman pritisakjavnosti i medija koji su se sada oslobodili, koji su od vas očekivali to. Nije ih mnogointeresovalo što je Zoran imao sastanak tamo, ne znam, sa Pariskim klubom, pa ćeoni, ne znam šta će, nešto već. Interesovalo ih je hoće li biti veće plate i da li ćeodgovarati krivci, iz tog razloga ovo govorim. Znači, iz tog razloga su informacije kaošto je ta, ili bilo koja druga koja je bila na tu temu, bile dragocene i imale neku vrstuprioriteta i u toj nekoj našoj dnevnoj komunikaciji, zato što je tom glavnom “tržištu”– pod tržištem podrazumevam javno mnjenje i medije koji su to praktično svakogdana od nas očekivali – bilo neophodno da što pre počnu da se daju dokazi, jer uprotivnom ste već počinjali da budete optuživani da ih štitite.