Dokument - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

297koje su mu po njegovim rečima “spasile život”, već samo daje nagoveštaj da se radio visokim funkcionerima MUP. 78Glavni pretrse je nastvaljen 12. jula, ali je ponovo prekinut 14. jula zbogzdravstvenih problema predsednika Veća sudije Marka Kljajevića.Dva dana nakon prekida julskog dela pretresa, u Solunu, grčkoj policiji,prema tvrdnjama advokata Biljane Kajganić, dobrovoljno se predao još jedanod okrivljenih, Dejan Milenković – Bagzi. Grčka policija je saopštila da je DejanMilenković uhapšen ispred srpsko –crnogorskog Konzulata u Solunu, u kasnimvečernjim časovima 16. jula 2004. godine. 79 Povodom različitih spekulacijau javnosti oko hapšenja Dejana Milenkovića u Solunu, Ministratsvo unutrašnjihposlova Srbije se oglasilo sopštenjem u kome je izložilo redosled događaja, koji jerezultirao hapšenjem Milenkovića. Naime, u saopštenju se kaže da je UBPOK 13.maja poslalo depešu Interpolu Grčke sa molbom da proslede informacije, ukoliko ihimaju, o Dejanu Milenkoviću Bagziju, za kojim je raspisana međunarodna poternica.Dana 19. juna je grčkom Interpolu poslata zvanična zamolnica u vezi sa pružanjemmeđunarodne pravne pomoći u cilju pronalaženja i hapšenja Milenkovića. MUPSrbije je 16. jula poslao obaveštenje grčkim kolegama o tome da postoje indicijeda određena lica tog dana treba da iz Srbije pređu u Grčku, kako bi se istog danazajedno sa Milenkovićem, iz Grčke vratili u Srbiju. Tom prilikom je MUP Srbijeuputio molbu da se sva ova lica, zajedno sa Milenkovićem liše slobode. Grčkapolicija je postupila po zahtevu MUP Srbije, pa je Milenković, 16. juna 2004.godine, u kasnim večernjim časovima (pola sata pred ponoć), uhapšen ispredsrpsko – crnogorskog Konzulata u Solunu.Pretres je nastavljen 6. septembra. Advokat Biljana Kajganić je zatražilada se pretres odloži, jer je njen klijent Dejan Milenković hapšenjem u Solunu,postao dostupan srpskim pravosudnim organima i prema tome, nema više uslovada mu se sudi u odsustvu. Veće je stalo na stanovište da hapšenje i pritvaranje udrugoj državi ne znači da je okrivljeni dostupan sudskim organima u Srbiji, pa jedonelo odluku da se nastavi sa saslušanjem prvookrivljenog Milorada Ulemeka.Saslušanje prvookrivljenog je trajalo i sledeći dan, a trećeg dana sptembraskogdela pretresa, sud je nastavio sa dokaznim postupkom tako što je saslušao svedokaTužilaštva Danila Koprivicu, koji je u vreme atentata na premijera Ðinđića bio šefobezbeđenja zgrade Vlade Srbije.Sledećeg dana, 09. septembra saslušani su svedoci tužilaštva BiljanaRodić, zaposlena u preduzeću, sa sedištem u ulici Admirala Geprata broj 14,čija se kancelarija nalazila prekoputa prostorije iz koje je, prema navodimaoptužnice, Zvezdan Jovanović pucao na premijera Ðinđića i Milana Veruovića.Nakon Biljane Rodić svedočile su Jelena Ružić i Milenija Nikolić, kafe – kuvaricezaposlene u Zavodu za fotogrametriju, čije je sedište u ulici Admirala Geprata broj14 i Branko Bugarski, inžinjer geodezije zaposlen u Zavodu. Sledećeg dana kaosvedoci su saslušani Damir Ristić, vlasnik firme “Krol”, zakupac prostorija Zavodaza fotogrametriju u ulici Admirala Geparta 14, Goran Nešković, koji se tog dana78 Pretres je pratio predstavnik Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji.79 Novosti, 18. jun 2004. godine, “I Bagzi u lisicama”, M.S.Popović i M.Babović.