Dokument - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

132svačemu u prethodnih 10 godina. Ali, znaju da im spasa nema i idu na to da su ovi“zeleni”, neiskusni, pojma nemaju, da su pri tom, političari koji međusobno imaju teanimozitete jedni prema drugima. U Srbiji vam je jasno da nema tu dva političara,tri stranke i tako dalje i da će lako uspeti da tu nađu sebi neki prostor i neko mestoda se zaštite u tom talasu DOS koji je pretio da ih sve redom počisti i jedan deoide ka Koštunici, to je taj, jer je procena bila da nema šta Rade Marković da tražikod Zorana Ðinđića ili kod DOS, Batića i tako dalje, tih ljudi, nego gde može da seugura? Može tamo, a da Legija s obzirom na taj već, da tako kažem, dogovor, kojije eto tu napravljen tog četvrtog i da to, kao, eto: “Mogao sam da vas ubijem, alivas nisam ubio, pa valjda ćete to ceniti”. [Dakle,] da ide na to da će Zoran to ceniti.To znači to.Momčilo Bulatović:Govorite dalje da niko nije verovao da će se srušiti takav režim, kažete, nisu uspelini Amerikanci da ga sklone?Vladimir Popović:Bombardovanjem.Momčilo Bulatović:Mislite na bombardovanje?Vladimir Popović:Da.Momčilo Bulatović:Samo sam to hteo da pitam, da nije nešto drugo u pitanju. Hvala. Sada kažete daje pokojni predsednik vlade dr Zoran Ðinđić bio iznuđen, prinuđen da dâ nekolikoizjava koje su potpuno zacementirale tu njihovu priču. Malo ste govorili o tome, dali ima nešto drugo osim onih izjava koje ste govorili ovde i odgovarajući na pitanjapunomoćnika?Vladimir Popović:I danas sam govorio. Nemam ništa novo.Momčilo Bulatović:Govorite stalno o nekom savetniku za medije. Danas ste pominjali, nikako ime dačujem. Ne znam o kome se radi.Vladimir Popović:Nisam razumeo.Momčilo Bulatović:Govorite o savetniku za medije gospodina Koštunice?