Dokument - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

621. Pitanja zamenika JT Milana Radovanovića o atentatorimaPredsednik veća:Pravo na pitanje za svedoka Vladimira Popovića imaju zamenici specijalnogtužioca.Za reč se javlja Milan Radovanović.Zamenik specijalnog tužioca Milan Radovanović:Svedok je na početku izlaganja izneo tvrdnju da zna puno stvari, puno pojedinostivezano za sam čin atentata i počinioce. Da li osim onog što je svedok na prošlomglavnom pretresu izneo ima još nekakvih drugih saznanja o konkretnim licimapočiniocima atentata na pokojnog premijera.Vladimir Popović:Pa, to podrazumeva, to što sam rekao, da sam sticajem okolnosti, pre svegainstitucionalnih i poslovnih – to sam i pokušao u svom prethodnom obraćanju ovomesudu da kažem – bio uključen i poznavao procesne stvari koje su se dešavale tokompripremnih radnji za obračun sa grupom koja se zove “zemunski klan”, pa sam zbogtoga i rekao na početku da sam upoznat sa puno detalja koji se odnose na ubistvopremijera, ali mislim, gotovo sam siguran, ne znam tačno šta imate u predmetu,verujem da vi to već imate preko ljudi koji su sprovodili tu istragu i tako dalje... Ne,nemam ništa više sem onoga što sam dobio od ljudi koji su tu istragu vodili. Mislimna ljude iz Ministarstva unutrašnjih poslova, na ljude iz pravosudnih institucija sakojima sam imao prilike da budem na sastancima, da se viđam i tako dalje. Verujemda je to sve već u predmetu. Ne verujem da postoji nešto što ja znam, a da to nijedošlo do vas kroz policiju ili kroz druge organe.Milan Radovanović:Kada je svedok govorio o “zemunskom klanu”, da li nešto može bliže da zna ko ječinio taj “zemunski klan” i čime se konkretno bavio?Vladimir Popović:Pa, znam uglavnom ono što pretpostavljam da zna i cela javnost u državi, s tim štosam ja imao privilegiju da sam to saznao nešto ranije. Znači, to sam saznao, mislimda sam to prošli put spomenuo, prvi put kada sam čuo za njih, čuo sam kada jeto čuo i pokojni premijer. To je bilo u maju mesecu 2001. godine, prilikom našezvanične posete Parizu i oni su tom prilikom uhapšeni. Ambasador naše zemlje,gospodin Diklić, rekao nam je da se izvinjava što kasni na neki prijem koji smoimali, jer ima važne obaveze, zovu ga iz Beograda, iz policije, tu u Parizu nekastrašno važna i bitna kriminalna grupa je uhapšena. Čuli smo tada imena, međutim,ni meni ni premijeru nijedno od tih imena nije uopšte bilo poznato. E, onda smo,posle toga, u Beogradu imali priliku da saznamo od ministra policije i od ljudi kojisu vodili tu istragu, da se radi o jednoj od najozbiljnijih kriminalnih organizacija uzemlji. Tu je organizovanu grupu, osim onih ljudi koji su na toj poternici, mislim na