Dokument - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

281iskustvu i sposobnosti da sudi u ovako delikatnim procesima. 25Tih dana posebno je veliki publicitet dat Mileni Arežini, koja daje razneintervjue i izjave za medije. U dnevnom listu Balkan od 11. februara 2004. godine,u tekstu pod nazivom “Frontalni” napad na braću Kljajević”, koji je potpisalaDragana Manojlović, Milena Arežina se oglasila na sledeći način: “Nisam za suđenjepreko novina, ali moja jedina želja je da se pokrene istraga povodom dešavanja uPrivrednom sudu 6. oktobra. Ukoliko se ništa ne promeni, podneću krivičnu prijavuprotiv Sonje Brkić i Radoslava Baćevića, inače Kljajevićevog kuma, jer pune dvegodine šetaju predmet od VSS do Okružnog suda...samo pokretanjem istrage iulaskom u sud, doći će do mesta zločina...Sva ova dešavanja su samo glazura.Braća Kljajević moraju biti uhapšena, jer ćemo tek tada saznati istinu”.Sredinom februara, pomenuti advokati dopunjavaju krivičnu prijavuprotiv sudije Kljajevića, posle razgovora sa Milenom Arežinom. U denvnom listuKurir, Arežina iznosi nove momente koji su se odigrali 6. oktobra 2000. godine,samo što su se u ovoj verziji događaja braća Kljajević i Mile Luković – Kum u suddošli sa petnaest naouražnih ljudi. Za Kurir Arežina izjavljuje: “Marko Kljajević jesve vreme bio tu i pretio mi da uradim ono što njegov brat traži od mene, i ja samtad shvatila da se on deklasirao kao član surčinsko – zemunskog klana...MarkoKljajević se sve vreme cinično smejao. U jednom trenutku je dreknuo i rekao: Akoto ne uradiš, jebaćemo ti majku”. pokazujući mi srednji prst”. 26Na koji način su advokati odbrane vršili pritisak na sud, druge učesnikeu postupku, govori i podatak da su za samo šest dana pretresa (od kraja decembra2003. pa do 11. februara 2004. godine), branioci podneli 78 različitih zahetva,predloga i žalbi (podatak Komiteta pravnika za ljudska prava). 27 Od toga, većinasu bili zahtevi za izuzeće predsednika veća, specijalnog tužioca, zamenika tužioca,članova veća, predsednika Okružnog suda u Beogradu i Vrhovnog suda Srbije.U toku “izbornog vikenda”, 16. i 17. juna 2004. godine, pre prvogkruga predsedničkih izbora u Srbiji, jednom od članova sudskog veća koji sude upredmetu za atentat na Zoarana Ðinđića, upućena je pretnja na taj način što jeneko ispred vikendice sudije ostavio tri crvene ruže. Prvookrivljeni za atentat napremijera Ðinđića, Milorad Ulemek ima istetoviranu crvenu ružu na vratu, a pougledu na svog idola, nekoliko maldića koji prate proces takođe imaju istetoviranecrvene ruže. Portparol odeljenja za organizovani kriminal, Maja Kovačević – Tomićje izjavila agenciji Beta da je “bilo nekih događaja koji se mogu tumačiti kao pretnjasudijama tog suda” i da je “o svemu obavšeten MUP Srbije”. 28 MUP Srbije nije dosada otkrio ko je upućivao pretnje sudijama koji sude za atentat.“Probni balon” za smenu specijalnog tužioca Jovana Prijića zavničnosu “pustili” minsitar pravde Stojković i načelnik resora javne bezbednosti MUPMiroslav Milošević. Prvi, na taj način što je, prema pisanju nekih medija (Blici Vreme), a oni se pozivaju na nezvanična saznanja i izvore, 12. januara 2005.godine obavio razgovor sa jednim od zamenika republičkog javnog tužioca, o tome25 Centar, 10. februara 2004. godine, “Traži se drugi sudija da zameni Kljajevića”, Ivana Cvetković, AnaSavić.26 Kurir, 14. – 15. februara 2004. godine, “Kljajevići i surčinci” LJ. Keković.27 Balkan, 11. februar 2004. godine, “Frontalni” napad na braću Kljajević”, D. Manojlović.28 Danas, 21. i 22. avgust 2004. godine, “Tri crvene ruže misterija za policiju”, V.Z. Cvijić.