Dokument - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

16tome da je on taj period iskoristio za postavljanje tih ljudi. On je sebe jednostavnopredstavio: “Ja sam vaš, vi možete da računate na mene”.Zoran Ðinđić je sa njim obavio razgovor tada, neposredno oko 5. oktobra. Ja sambio prisutan, ne na tom sastanku njih dvojice, prisustvovao sam sastanku do kogaje došlo 6. oktobra u Skupštini grada, gde je pored Milorada Lukovića bio prisutani Bracanović. Tada sam prvi put video i jednog i drugog. Osim mene i Zorana bio jeprisutan i tadasnji Zoranov šef obezbeđenja Vladimir Vukosavljević. Bili smo zajednou jednoj maloj sobi, u onoj atmosferi naoružanih ljudi, pušaka i tako dalje, gde jeLegija otprilike predlagao da Bracanović bude šef DB, odnosno prvo je pitao da liJovica Stanišić hoće da bude šef DB. Ako hoće, sve je u redu. Zoran je rekao: “Neznam, nisam imao kontakt sa njim”. Da li tada ili kada smo se videli sa JovicomStanišićem dva–tri dana kasnije, Zoran mu je rekao da Jovica Stanišić neće, jer jebolestan, odbija da bude. Onda je Legija predlagao da to bude Bracanović kao “supertip”. On je, kao, najbolji za to mesto. A ako baš on ne može, pošto smo tad čuli daje on bio komandant, odnosno šef za obezbeđenje JSO, pa malo nije baš zgodno daiz tako prokažene institucije njen čovek bude na tom mestu uz prvu demokratskuvladu kao šef DB, onda je predložio Andriju Savića, ali je doveo i Boška Buhu tu iupoznao ga sa Zoranom Ðinđićem. Ja sam bio prisutan tada. Rekao je: “Evo, ovoti je..”. (ne znam kako se zvao prethodni šef beogradske policije), “evo, on može dati bude to”. Predložio je i Gurija, predložio je i Radovana Kneževića. I direktno jeRadovan Knežević, po njegovim preporukama, bio postavljen. Znači, ta viđanja tihdana, neposredno oko 5, 6, 7. oktobra, i te manipulacije koje su dolazile sa njegovestrane, a u isto vreme i izjave koje je davao Zoran Ðinđić ili neki drugi lideri DOS,počele su da stvaraju atmosferu, otprilike, Koštunica se ogradio vojskom, on imavojsku i vojska je oko njega, a Zoran Ðinđić je prigrabio JSO. I to je otprilike, da takokažem, bila neka neformalna percepcija u Srbiji.Kad kažem – manipulacije, šta pod tim podrazumevam? Pod tim podrazumevam dase komandant Jedinice za specijalne operacije sa Zoranom Ðinđićem viđao isključivozbog provere ili saopštavanja nekih informacija koje su bile od živote važnosti tipa:“E, imam da vam se javim, pa da vam kažem, znam gde je Stambolić. To je strašnovažno da nađete, je li tako”? Ili: “Hej, pazite spremaju se ovi da upadnu tu i tu, morada se organizujemo, morate da vidite, idite ovde, idite onde... To su mi informacije”.Ili: “Desilo se to i to u policiji, rekli su mi moji, javili su mi moji”. Normalno da sevi, kao odgovoran čovek u tom trenutku, je li tako, morate sa tim ljudima da viđate.Rekao sam da je Zoran Ðinđić tom prilikom sa njim obavio razgovor i pitao ga da lisu oni umešani u bilo šta od onoga što smo svi pretpostavljali. Znači, kada kažem– pretpostavljali, niko od nas nije imao nikakav dokaz da su oni direktno vršili onapolitička ubistva koja su se u Srbiji dešavala.Mi smo imali saznanja i znali da su oni učestvovali u likvidacijama po Beogradu,u tzv. “osveti Arkana”. Kako smo to znali? Tako što su se oni time hvalili. UbistvoSkoleta su izvršili ljudi koji su nosili uniforme. Da li su to bile uniforme JSO ili suto bile uniforme koje mogu da se kupe na tržištu, potpuno je nevažno, ali, ako seu po bela dana u Beogradu pojavi grupa od deset do petnaest naoružanih ljudi uuniformama, sa kalašnjikovima, sa onim kapuljačama, i pobije, ne znam, dvojicu–trojicu, to ceo Beograd priča, a posle toga stižu i informacije da iza toga, ustvaristoji “Surčin”, ne znam, JSO, mešavina. Tako znate da to sigurno ima neke veze