Dokument - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

sam se sa njim viđao. Mislim, kada kažem druženje, to nije druženje nego je tosvakodnevno viđanje, kao što se vi, pretpostavljam, na vašem poslu svakodnevnoviđate sa kolegama sa posla sa kojima provodite više vremena nego sa članovimasvoje porodice; ali, to ne mora da znači da sa njima pričate o nečemu, osim onogašto tog trenutka operativno radite. Znam da je, nažalost, ta njegova bliskost, prvo tonjegovo stanovanje tamo u tom Surčinu nesrećno, a onda kasnije i ti kontakti kojeje on imao i to njegovo iskustvo i uopšte nemanje svesti o tome šta može iz svegatoga da se izrodi, strahovito je puno manipulisano. Ja sam lično sa njim imao prekidu komunikaciji od jedno četiri meseca, neposredno tokom jeseni 2002. godine,upravo zbog toga što su mi ljudi iz policije rekli, to je bilo tokom rada na Makinojgrupi i tokom tih prisluškivanih razgovora: “Da ti kažemo, znaš šta ima novo, Čedase viđa sa ovima”. Kažem: “Sa kojima se viđa”? Kaže: “Pa viđa se sa ovima, viđa sei dalje sa Legijom i Dućom”.A po onome što sam ja znao i po onome što je on nama rekao, jer mnogo ranijesmo mi, kao što sam prošli put pričao, znali sa kim imamo posla i da je on namapraktično tvrdio da posle pobune “Crvenih beretki” on više sa njima nikakav kontaktnije imao i da je apsolutno prestao svaki njegov kontakt, a ovo se dešava godinudana kasnije i moram da priznam da nisam... mislim, bio sam zaveden, jer kaoneki ljudi tamo razgovaraju, što bi sada ti neki ljudi lagali. Oni su, navodno, ispredkuće u Šilerovoj stajali, opservirali grupu Dušana Spasojevića i onda videli Čedukada izlazi i tako dalje, a onda se neposredno posle toga pojavila informacija daje Čeda na Kopaoniku sa Legijom. Kao, viđeni su, to mi je rekao zamenik ministrapolicije Nenad Milić. I onda sam ja samo poslao poruku Čedi, nisam ga čak nizvao telefonom, i rekao: “Onda mu recite, više nemoj da mi se javlja”, zato što sačovekom koji me laže ne mogu da se družim, ne mogu da razgovaram.I četiri meseca ja sa njim nisam razgovarao i Zoran me je pitao šta je, zbog čegane razgovaram sa Čedom. Ja sam mu rekao: “Zato što me laže, zato što se druži idalje sa Dućom i Legijom”. Bio sam ubeđen da je to tako, jer su mi ovi to rekli, dabi tek mesec dana pre ubistva Nenad Milić dašao sa Čedom u moju kancelariju....ja sam se praktično sa Čedom mesec i po dana pre ubistva pomirio, mislim, nismose posvađali ali smo bili potpuno obustavili komunikaciju upravo zbog toga što samja verovao da je to tako. Ovo iznosim kao primer, da bih rekao, koliko je, do kojemere je ta vrsta manipulacije i laži išla da to nije čak, znači, bilo na protivničkojstrani, nego je to bilo u našim redovima. Znači, Nenad Milić koji nije bio protivnik ikoji nije imao zlu nameru..., ali jednostavno, eto, to su informacije koje su dolazile.Šta se ispostavilo? Ispostavilo se da ta šifra za tog nekog za koga su oni bili ubeđenida je Čeda, kada su dešifrovali, pošto je ta Makina grupa razgovarala u šiframa, onisu bili ubeđeni da, ne znam, šifra ta i ta je Čeda, da je šifra ta i ta, kao što je Zoranbio Zrika, ili tako nešto i onda su oni bili ubeđeni da bi tek kasnije shvatili da je to,ustvari, greška. Nije se to odnosilo na Čedu nego se odnosilo na nekoga drugoga, ada to za Kopaonik uopšte nije bio Čeda, nego su to bili Legijini džipovi, koji je otišaona Kopaonik u vreme kada je tamo, ne znam, bio i Duća Spasojević; ali, pošto Čedaima iste džipove kao i Legija, onda je neko rekao: “Evo vam ga, Čeda”.To je stalno bilo, ta neka vrsta opstrukcije iz policije, kao otprilike: “Ne možemo dase obračunamo sa njima kada vi njih štitite”. Kao: “Nemojte da se pravite ludi, tražiteod nas da hapsimo Duću, Legiju, ovo, ono, a vi ste, ustvari, njihovi zaštitnici”. A,93