Dokument - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

986. Pitanje člana Sudskog veća Nate MesarovićPredsednik veća:Pravo na pitanja ima sudija, član veća Nata Mesarović:Sudija Nata Mesarović:Danas, prilikom svedočenja, izneli ste da je “zemunski klan” i njihove vođe, da suimali zaštitu u policiji, sudstvu, zdravstvu, među lekarima i tako dalje. Sada meneinteresuje – da li su ti ljudi koji su im pružali zaštitu iz ovih organa vlasti i zdravstvaimali kontakte sa čelnicima DOS, ili uopšte sa članovima DOS? Ako jesu, sa kim ilieventualno sa kojim članovima vlade, odakle su vam poznati ti podaci o kojima stegovorili?Vladimir Popović:Rekao sam vam. Nivo mojih saznanja je dvostruk. Jedan je na osnovu onoga štosam imao prilike da čujem i pre tog čuvenog sastanka između mene i Ljubiše Buhe,do koga je došlo posle pokušaja atentata na njega. Poznato je da sam, to sam većizjavio, sa njim imao desetine kontakata pre toga i da je prilikom svakog od tihkontakata on koristio priliku da mi na neki način saopšti, stavi do znanja, da bihja to preneo dalje, koliko su oni kao organizacija moćni i kako imaju svoje ljude.To se nekada pokazivalo vrlo praktičnim, to što je znao pre nego drugi, dobijajućiinformacije od njih, šta će pisati u kojim novinama, šta će za nekoliko dana ko daizjavi u javnosti, da li će neko negde da bude oslobođen u nekom sudskom procesu,ili neće, naročito onda kada je neko ubijen, ili ako je neko pucanje negde bilo, u rokuod 5 ili 10 minuta, uvek je bio on taj koji je preko nekoga dobijao informacije. Kakose do toga dolazi? Ne dolazi se do onih najbanalnijih i najtrivijalnijih, tipa, ukradunekom automobil od poznanika ili od prijatelja i neko od njih vam to završi u roku od10 minuta. Znači, to je bio jedan nivo.Naravno, nikada nisu oni definisali i deklarisali ko su ti njihovi ljudi, ko su te njihoveveze. Ono što ovog trenutka svi mi znamo i ono što smo uspeli da saznamo, nažalostakcija “Sablja” je završena ranije nego što je trebalo i zato nismo uspeli da saznamoko su drugi, osim Pažina (Slobodana). Imate jednog vrlo visokog funkcionera policije,znači vrlo visokog, vrlo visoko mesto, ne u hijerarhiji MUP, nego na ključnom [mestu],koje je za njih važno i koje je za njih bitno, ko je bio pripadnik te organizacije. Imatejednog lekara, onog koji je pobegao, koga danas nema u Beogradu, koji je bio njihovpripadnik, ili njihov član, ili njihov plaćenik. Imate neke od tužilaca, nažalost, koji sesada izvlače bolestima i tako dalje, koji su bili bliski sa njima, dobijali novac od njih.Postoje ljudi koji su nosili novac, na vrlo ključna i bitna mesta, ili neke sudije koje subili predsednici veća, nažalost, kažem vam, nije ta istraga išla toliko daleko da bismomogli danas da znamo. Ja da znam ko su, verujte, ne bih čekao ovaj trenutak u sududa to kažem, nego bih to rekao mnogo ranije. Znači, mogu da spekulišem, mogu dasumnjam, mogu da znam kao što zna svako drugi. Možete u bilo koje tužilaštvo uBeogradu da odete, ili u bilo koji sud u Beogradu i da pet dana sedite u onom kafeui znaćete kako i sa kim možete da napravite dogovor. Naravno, za to nećete imatinikada dokaz.