Dokument - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

(pošto to ne može da se desi u Skupštini, nego se dešava u “Sava centru”), stižeinformacija koja dolazi ne tako što vam je kaže neko neozbiljan, i ne tako što jedobijete od jednog, nego je dobijete od deset lidera DOS – da se tog dana spremakrvoproliće u “Sava centru”, koje će izazvati radikali, jer neće to da dozvole. I štasad? U tom trenutku ceo svet je tu, hiljade kamera, građani Srbije nisu više naulicama, otišli su kućama, umorni su, vi ste sami sa grupom od deset, petnaestlidera DOS, sa nekim vašim obezbeđenjem i još jedno možda stotinak ljudi kojiće izaći na ulice i sada. Čija je odgovornost ako se, nedaj bože, to desi? Čija je toodgovornost? Normalno da u takvim situacijama morate, ko god vam se ponudi daima neku informaciju, ili da ima neku vest, ili bilo šta, da se sa njim viđate i da sesa njim nalazite. Taj period je period koji je iskoristio naročito komandant te jedinice.Kad kažem “naročito”, drugi iz te Jedinice nisu ni postojali. I ja ne verujem, ne dane verujem, nego sam siguran da Zoran Ðinđić nikada nikoga iz te JSO nije upoznaou životu, sem kada je išao u Kulu. I to kad je u Kulu išao, znate svi kada je išao.Znači, iako je bio predsednik vlade, nije odlazio, iako je bio menadžer kampanje ilider DOS, nije odlazio u Kulu, ali su odlazili savetnici Vojislava Koštunice ili drugilideri DOS i nalazili se sa njima, bez obzira na to što su se neki pravdali time da jeto zbog krize na jugu Srbije, koja se, naprasno, baš tada desila.Znači, reč je o manipulacijama komandanta Jedinice za specijalne operacije u tomperiodu. Šta podrazumevam pod manipulacijom? Pod manipulacijom podrazumevamsvakodnevne informacije tipa: “Preti vam opasnost odavde, odande..”. Pretpostavljamda to svi znate, to je jedan oproban udbaški metod, gde ljude za koje znate danemaju iskustva, za koje znate da nisu Službenici državne administracije, kao štonije bio Zoran Ðinđić, niti bilo ko od njegovih saradnika, izuzev Nebojše Čovića, nikood ostalih ljudi nije imao nikakvo iskustvo, ne mislim na Perišića, on je imao iskustvou Vojsci, ali govorim o državnoj upravi, i on je u tom smislu bio potpuni amater, bezobzira na svoje uspehe, bez obzira na svoje znanje i na svoju inteligenciju, on ne znašta znači upravljati državom. A vi to znate, jer imate iskustva, jer ste tu bili desetgodina. I onda svakodnevno stižu informacije u stilu: “Vojska se sprema, hoće daubiju Stambolića... To su sve informacije koje su dolazile od Milorada Lukovića: “Mićemo da nađemo gde Stambolića drže...” Došlo je – to može da se proveri – četiriili pet akcija saveznog MUP, jer mi smo tada dobili savezni MUP i Zorana Živkovića,pa pošto nismo imali poverenja u republički MUP, jer tu su i dalje ostali isti kadrovi,a ministar nije postojao, nego je bio “tročlani ministar”, pa nikad nije mogla dase, sem konsenzusom, donese odluka, onda je taj nesrećni savezni MUP koji jeustvari imao neke policajce koji su služili za čuvanje zgrada, nisu imali nikakvoiskustvo, izveo tri ili četiri akcije... Ja znam za dve. Jedna na obali Dunava, negdekod Golupca, gde su u dva ujutru išli da u nekoj kući kraj reke nađu Stambolića kojije unutra vezan lancima. To je informacija koja je došla od ljudi iz JSO. Druga je bilanegde u Vojvodini. Išli su u Vojvodinu da preturaju neki salaš i da traže neki salaš.Znači, govorim o stvarima koje su zavedene kao akcije koje su se organizovale. Neznam koliko je takvih akcija i informacija koje su svakodnevno dolazile bilo. I vi ste,znači, to morali da proveravate i da se u tim danima viđate sa tim ljudima. MiloradLuković je taj period iskoristio da promoviše i postavi svoje ljude. Znači, on jedirektno postavio Boška Buhu. Ja sam bio prisutan kada je to tražio. On je direktnopostavio Gorana Radosavljevića. Ne kažem da ti ljudi nisu dobri, ja samo govorim o15