Dokument - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

128Momčilo Bulatović:Rekli ste dalje da iz tog perioda potiču i kontakti pokojnog predsednika vlade saodređenim funkcionerima Miloševićeve vlasti?Vladimir Popović:Možda nisam dobro rekao, funkcionerima. Ne funkcionerima, nego pripadnicima tognekog sistema.Momčilo Bulatović:Čitam iz transkripta.Vladimir Popović:Pa, dobro. Funkcioner je sve. Funkcioner je i Službenik vlade, najobičniji portir uvladi može se tretirati kao funkcioner.Momčilo Bulatović:Mene interesuje, nije bitno uopšte kako ćemo mi zvati, ali mene interesuje da liznate poimenično koji su to ljudi?Vladimir Popović:Ne znam da vam kažem, možda sam u životu sreo dvoje ili troje ljudi. To su, prvo,to su bili opasni kontakti za te osobe koje su to radile. Znači, strašno je opasno bilo1999. ili 2000. godine Zoranu dodavati i davati neka saopštenja tipa, spremaju tiovo, spremaju ti ono. Drugo, ja o tim ljudima koji su to radili kao i Zoran Ðinđić, imaosam takođe loše mišljenje, jer nisu radili zbog toga što im je bilo stalo do Zorana,nego što su se kačili na novi voz. Videli su da onaj brod tone i onda, kao, daj da seja na vreme uhvatim pa da na vreme imam neku odstupnicu, što rade i dan–danas,što rade u svim društvima, ali tu nije toliko važno ko su ti ljudi i mislim, nije to iko nakakvoj važnoj, epohalnoj, strašno bitnoj funkciji. On se sa tim ljudima viđao. Poznatoje da se, uostalom, viđao sa komandantom SAJ, desetak dana pre izbora i da jezbog toga, nije se video samo on, video se i Vojislav Koštunica. Ne zato što je ZoranÐinđić tražio tu vrstu sastanka, nego zato što je taj komandant SAJ tražio sastanaksa Koštunicom i sa Zoranom, pa je taj komandant SAJ smenjen neposredno pretih izbora, 24. septembra. Znači, to su u pitanju desetine i desetine sastanaka kojevi, kada se bavite javnim životom, kao što je političar, na takve sastanke dolazite,bilo tako što ti ljudi traže da se sa vama vide, bilo što vi nekad poželite da nekuinformaciju saznate, bilo, kako je to najčešće u Srbiji, u kafani neki poznanik, kum,prijatelj, pa eto, baš slučajno svratio ovaj, pa seo, pa popio piće, pa vam neštoispričao. Oni su to radili da bi, mislim najveći deo – ne isključujem mogućnost da jejedan deo radio zato što je stvarno bio ogorčen time šta radi Milošević, a nisu moglida se izvuku iz tog sistema, najveći deo je to radio zato što su to klasični birokrate,funkcioneri, kojima je samo bilo važno kako, kada dođe nova vlast da ostane na tojnekoj funkciji, ne znam čega, nekog tamo sekretara nečega u nečem nebitnom, alitu dobro krade, živi i bitno mu je da tu ostane da tu radi.