Dokument - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

100Ja sam bio neko ko je, da tako kažem, predstavljao deo njegovog tima, da nebude da predsednik Demokratske stranke u posetu nemačkom kancelaru ide sam,sa tašnom, nego ipak ima nekoga pored sebe, nekoga u koga se uzda, ko mu jeblizak.Jednom reči, on je mene postepeno uvlačio u tu političku priču, ali ja sam svevreme od toga bežao, odgurivao, i onda me je 2000. godine zvao pošto su Savezza promene i neke druge koalicije već počele da rade izbornu kampanju DOS. Onaje imala jako puno “šumova” i nejasnoća zato što su u to vreme imali Miloševićana jednoj strani, a protiv Miloševića formalno kao jednu koaliciju, ali ta koalicijau javnosti nije bila dovoljno artikulisana, jer ste imali i DOS i Savez za promene iKoaliciju “Dan” i Čanka i Isakova, koji su bili neka nova koalicija. Imali ste Koštunicukoji je bio sam za sebe i Zoran je video da će to na loše izaći i onda me je molio dadođem.Ja tada nisam živeo u zemlji i molio me da dođem na mesec dana, samo da vodimtu kampanju.Došao sam pošto je Zoran formalno bio menadžer kampanje, ali on nije mogaoda bude u Beogradu, nije mogao da se bavi medijima i tom koordinacijom jer jebio na terenu u onom autobusu koji je obilazio Srbiju i onda sam ja došao tačno1. septembra u Beograd na mesec dana i tih mesec dana se produžilo do petog,a onda petog se produžilo do izbora u decembru, pa sam radio i te izbore koji subili u decembru, onda sam mu tražio i molio ga da se posle tih izbora ne desi daslučajno negde objavi da će me na neko mesto postaviti, jer mi je to uradio 5–6godina ranije, kada su bile demonstracije 1996. godine, pa je bez mog znanjanajavio da ću ja biti direktor “Studija B”, što mi je samo pravilo probleme zbog poslakojim sam se bavio i zbog moje firme za koju sam radio. On je, da tako kažem,poštovao taj naš dogovor i nije me ni na kakvu funkciju postavljao. Tada sam shvatioda to njemu i nije neki veliki problem, pošto su se utrkivali, više je bilo kandidataza ministarske funkcije nego što je tada bilo članova, ali svejedno, znao je da sammu važan i da sam mu bitan i tražio je, insistirao da makar na mesec dana dođemu vladu, da mu pomognem oko formiranja kabineta. Iz kog razloga? Zbog toga štosam ja imao iskustvo, u prethodnih 15 godina obavljao sam funkciju direktora velikemeđunarodne firme koja je u određenim vremenskim periodima imala i po 50–60zaposlenih, i promet od desetak ili petnaest miliona maraka godišnje. I to iskustvokoje sam kao menadžer te firme imao je bilo dragoceno za neko potpuno neiskustvoZorana Ðinđića. Znači, on je bio političar, on je bio filozof, on je imao Demokratskustranku koja je bila takva kakva je, i to je bio razlog što sam ja pristao da na nekinačin dođem. Zato se nisam eksponirao, zato me nije bilo u javnosti, jer sam želeoda posle mesec dana ili dva, kada mu pomognem, kada se izvučem, ne bude nekidramatičan sada tu preokret u Srbiji: “Aha, ušao je, pa izašao”. Zato nisam davaointervjue, zato nisam davao izjave. Nažalost, suprotna strana je to iskoristila pame je predstavila kao neku mističnu osobu koja je povezana sa kriminalom, kojatu obavlja neke prljave poslove za Zorana i tako dalje, i tih mesec ili dva, nažalost,zbog svih okolnosti – hapšenja Miloševića, izručenje Miloševića, i šta već – proteglisu se do kraja.