Dokument - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

64je bila instrumentalizovana, ne cela Jedinica, nego vrh Jedinice i oni o kojima sami prošli put govorio, za koje mislim da su, ne da mislim, nego znam da su biliuključeni i umešani u organizovani kriminal, direktno su učestvovali u političkimobračunima i sprovođenju terora, a iza kojih su stajali pre svega SPS i JUL. I to takošto su organizovali njihove mitinge, tako što su prebijali protivnike i opoziciju, a zaprotivuslugu – zato što su najmoćnija i najelitnija Jedinica, najopasnija, od koje suse svi plašili – davali tu tehničku podršku, imali su dozvolu da kriminal mogu daorganizuju na način kako to njima odgovara.To podrazumeva da su oni i samo oni mogli da dobiju tu vrstu monopola kao što sui dobili. Počistili su svu konkurenciju i tako je Dušan Spasojević, do tada verovatno,po rangu jedan od najnižih kriminalaca u Beogradu, u roku od manje od godinuili godinu i po dana, usao među prva dva, tri, četiri ili pet, da bi posle 5. oktobra,vanrednim manipulacijama koje je u početku sprovodio Ljubiša Buha, i kasnije,kada su se oni posvađali, nastavio i to mnogo intenzivnije, prvooptuženi u ovompredmetu Milorad Luković. U tim kontaktima koje sam prošli put objašnjavao, i timnavodnim vezama i izmišljenim zaslugama koje je Dušan Spasojević imao zajednosa određenim predstavnicima JSO u dovođenju nove demokratske vlasti, uspeoje da i ono malo konkurencije koja je preostala uništi. Sećate se da je i posle 5.oktobra, ne u prvih mesec dana, to sam i prošli put rekao, ali posle mesec i po,ili dva, u Beogradu izvršeno još 5–6 ubistava; koincidentno, da su svi ubijeni bililjudi koji su bili glavni trgovci drogom. Znači, negde od proleća 2001. godine ili većne znam, maja, to tačno ne znam, verovatno više nikoga nije bilo u tom poslu semDušana Spasojevića i te kriminalne organizacije.Da bi uspeli da ostanu toliko i tako moćni, morali su da imaju ljude koje su plaćali.U te ljude su spadali, imali smo prilike sa saznamo, lekari, njihovi advokati koji nisuimali funkciju u klasičnom smislu advokata, da kada se desi da dođete do sudskogprocesa da vas oni svojim znanjem, pravnim veštinama, sposobnostima ili retorikombrane, nego je njihova funkcija bila da, poznavajući sudije i tuzioce, jer su i samiuglavnom prethodno bili ili tužioci ili sudije i radili su u sudu ili tužilaštvu i imalisu u tom periodu svog ranijeg iskustva mogućnost da se upoznaju sa time kakofunkcioniše jedan rastureni pravni sistem, rasturen u onih prethodnih 40–50 godina,a naročito u onih poslednjih desetak godina za vreme Miloševića, u sistemu gde susudije, advokati, tužioci imali platu po 5 maraka, lako je bilo da se parama koje sute bivše sudije i tužioci, a sada “ugledni” advokati, donosili u sud, kupuju sudije,veštaci, tuzioci... Znači, njihova funkcija je bila da ne dođe do suđenja ili ako dođekojim slučajem do nekog hapšenja, kao što smo imali priliku i u ovom neposrednomdogađanju iz 2001. ili 2002. godine, kao što je bio slučaj sa hapšenjem DejanaMilenkovića, da se u što kraćem roku puste iz zatvora, da tužilac ne traži privođenjeili određivanje zatvora, a da u slučaju ako to mora da uradi, da se onda nađe istražnisudija koji će da ih pusti posle 4, 5 ili 6 dana. Ako ne može istražni sudija, onda sezna, postoji spasonosno rešenje, to je veće sudija. Znalo se tačno koliko košta danzatvora, godina zatvora i tako dalje.Imali su, naravno, među tim ljudima koje su plaćali, pored lekara, pored tih svojihadvokata, savetnika, imali su medije, imali su ljude u medijima, u novinama, koje supoznavali, bilo od ranije, bilo da su ih sami instalirali, bilo da su ih u međuvremenuupoznali i u međuvremenu potplatili. Neki od njih su se međusobno upoznavali