Dokument - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

162Znači, cigatete bi se izvezle u Srbiju, nekada samo papirološki, a nekada i fizički,i vraćale se preko Drine nazad u Hrvatsku. Zarada je na takvom poslu 25 do 50posto u odnosu na vrednost proizvodnje cigareta. Posle 5. oktobra nastala je velikapanika među njima zbog toga što su se navikli na tržište koje im je mesečno donosilodvadesetak, trideset, nekim proizvođačima i po sto miliona dolara ili maraka, ionda su, shvativši da to više neće moći da bude kao što je pre bilo, tražili vezu ikopču kako i na koji način da ponovo uspostave trgovinu na crno. Oni su je zvali“zvanična”, to je roba koja je navodno išla na Kosovo, a nikada na Kosovu nijezavršavala, nego se vraćala nazad preko Hrvatske i Ante Vlahović je, o tome stemogli da čitate u novinama, kasnije, kada je ta afera razotkrivena i kada su sepojavili Petračevi stenogrami, kada se videlo ko stoji iza te kampanje, Ante Vlahovići njegova Tvornica duhana “Rovinj” su dali 7 miliona maraka ljudima da dođu uSrbiju, da nađu ljude koji su spremni da učestvuju u pisanju i širenju te afere kojuje započeo Ivo Pukanić.Znači, to je akcija koja je plaćena od strane ljudi koji su direktno bili uključeni izainteresovani da se što pre destabilizuje Zoran Ðinđić, jer je, ako se sećate, jednaod prvih akcija vlade Zorana Ðinđića bilo suzbijanje tržišta šverca cigareta. Kako?Tako što je 5. oktobra 99 odsto trgovine cigareta u Srbiji bilo na crno, a samo 1odsto je bilo zvanično uvezena roba. Već u maju 2001. godine, odnos je 60–40(60% sivog, 40% zvaničnog). Septembra meseca iste te godine odnos je bio 60–40ali u obrnutom smeru (60% robe je bilo legalno uvezeno). U prvih devet meseci2001. godine uvezeno je 14 puta više cigareta nego u prethodnih 15 godina.To su podaci koji su proverljivi i koji su u to vreme bili prezentovani. Znači, problemje bio vrlo jednostavan. Govori se o gubitku mesečnog profita koji se meri desetinamaili stotinama miliona maraka, i kakav je problem tim ljudima da daju pet miliona, ilisedam ili deset, da se kroz medije, kroz medijsku kampanju, nekome kaže, “no, no,beži od tih cigareta”, ili, “nemoj slučajno da ti je palo na pamet da nam zabranjuješda radimo ono što inače radimo”. U Srbiji, gde je prosečna plata 5. oktobra bilaispod 100 maraka, bila je 70 maraka, za pet miliona maraka svako zna, pa i vi, štaje sve moguće da se kupi, a ne novinari koji su radilii za 50–60 ili 70 maraka.Pri tome su nalazili i uzimali (dolazim na onaj deo o kome ste me pitali) agente–novinare vojne bezbednosti. Samo da napravim jednu digresiju oko Ive Pukanića i okotoga što sam rekao da je on deo hrvatske obaveštajne Službe i da je taj list formiranod hrvatske obaveštajne Službe: da, ali hrvatska obaveštajna služba, kao što vam jejasno, kao i mnoge Službe u Hrvatskoj i u drugim republikama, nisu nastajale sameod sebe 1991. godine, nego su to nastavci ili recidivi stare kontraobaveštajne i vojneSlužbe bezbednosti Jugoslavije koja je postojala na teritoriji svih republika, pa takoi Hrvatske. Kao što vam je poznato, 1990. godine hrvatsku vojsku nisu napravilineki novi vojnici, nego su je napravili oficiri Jugoslovenske narodne armije koji su biliporeklom Hrvati i koji su došli u Hrvatsku da se bore za nacionalne interese. Tako ionaj ogromni deo vojne obaveštajne Službe stare Jugoslavije, koji je praktično stvaran50 godina i koji je imao hiljade i hiljade zaposlenih ljudi i hiljade i hiljade novinarasaradnika, profesora, lekara i tako dalje; po principu nacionalne pripadnosti deo njih jeu novim okvirima, nove nezavisne hrvatske države, pod rukovodstvom HDZ, oformioneke svoje nove vojne Službe, obaveštajne Službe, i zna se da je Hrvatska imaladesetak ili 15 obaveštajnih službi koje su formirali Franjo Tuđman i njegov sin.