Dokument - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

za vas politički super” i tako dalje. Sastanci koje sam pomenuo posle hale “Limes”?U to vreme se dešava i ta priča i to nuđenje oko viđenja da bi ispričao priču o tomnekom zlatu u Kotoru. Mislim, nešto ima veze sa tim. Mislim da je to čak negde,u nekim novinama posle to i pisalo. Možda “Identitet” ili “Svedok”, ili neke od tihnjihovih novina. Nenadu Miliću je Bracanović tražio da se vide, jer bi bilo dobro.Pošto, ja mislim da između.., taj period oko hale “Limes”, odnosno, već do dizanja“Difens rouda” u vazduh, Bracanović više nije ni skrivao da pripada toj grupi. Nijeni mogao da sakrije. On je znao da mu niko ne veruje. On to nikada, naravno, nijepriznao, ali kada je bilo dizanje “Difensa” u vazduh, Zoran je tražio da Bracanovićbude smenjen. Tražio je tog istog dana da bude smenjen. Međutim, zbog toga što jeZoran tada išao na put za Novu godinu, to je bilo dva–tri dana pred Novu godinu, irazloga, kao: “Kud sad da ga smenimo da ti ideš u Brazil, da ostanemo ovde, ovi ćeda se ponovo pobune, nemoj, nemoj”. Zašto? Zato što je Bracanovićeva prva pričabila da je “Difens” digao u vazduh Čume. Onda je došao na sastanak i svi su muse smejali. I rekli mu: “Čoveče, o čemu pričaš”? Pa, ceo Beograd je znao u nedeljuujutro. Videli su ljudi Vladu Budalu. Znači, nije se krio, nije se on maskirao. Videli suga da se tamo vozi kolima.Videli su policajci. Bio je jedan policajac iz obezbeđenja,ne znam čijeg, ali mene je vozio tih dana, slučajno mi je dodeljen, bio je policajac uZemunu, koji zna da su tog jutra došli tamo Simović i ne znam ko još. Imali su nekukafanu u koju su išli, neki “Ðepeto” ili ne znam kako se već zvao, u Zemunu, nekirestoran, gde su oni otvoreno, znači, tu su bili drugi gosti, to nije bio zatvoren klub,znači, dođu ljudi sa porodicom da ručaju, na roštilj, a tri stola dalje sede ovi Simovići “zemunski klan” i tako dalje i onda oni otvoreno, kao “Ala je ono bilo, ala si dobroonog udario... kresnuo... sašio”. Znači, ceo grad je znao da je to tako, samo štonemate dokaz. Znači, možete samo da ih mrzite. Bilo koga od njih. Ne možete daih uhapsite. Nemate mogućnost da to uradite. Kada su Bracanoviću rekli i smejalise, onda je on došao posle sat vremena i rekao: “Ma, rešili smo to, to je uradioBorovica”. – “Ko je Borovica”? – “Pa Borovica je neki tamo što isto asfaltira puteve”.Pa, kao: “Ovaj mu Čume uzeo posao”, pa mu nije uzeo posao, i tako dalje. Znači,govorim o tome da taj odnos, ta atmosfera je bila takva da vi znate ko je Bracanovići Bracanović zna da je pitanje dana kada će on da leti sa tog mesta. To zna i AndrijaSavić, ali Bracanović se isto tako više plaši njih, jer zna šta oni znače, nego ovogaovde. Šta ovi mogu da mu urade? Mogu da ga otpuste. I da ga osudite, pa totreba mečka da se rodi da se dokaže da je on za nešto kriv, jer to je sve uništeno.Advokati, plaćenici, mediji, novine, sudije i tako dalje, to će lako da se uništi. Znači,taj odnos između Milića, Obradovića, te grupe koja je radila i Bracanovića je bilapotpuno otvorena. Mi smo na suprotnim stranama, pa da vidimo ko će na krajuda bude jači. I Bracanović je bio taj, koji, kada je predlagao da se vide nije Milićukomentarisao zašto, ali oni su znali da je to otprilike, kao, eto, neka ponuda koja jedošla u ovom eksplicitnom obliku koji sam malopre rekao, od tog čoveka, tog nekogsimpatizera ili člana Demokratske stranke, koji je direktno došao i otvoreno rekao:“Hej, hajde da napravimo dil”. Kao, to da se reši, Čume da se skloni, kao Čumevreba, to su plaćenici, kao to, i Zorana da pustimo da radi. Znači, ne, nikada kolikoja znam da je pretnja bila eksplicitna. Ne tvrdim da nije bila. Ne tvrdim da nije biloi nekih drugih. Ja govorim o ovome što znam. Znači, bilo ovo preko Bracanovića,bilo to preko Zoranovog obezbeđenja, ali je bilo primetno da je to nervozno i da je53