Dokument - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

26Svi znaju da su u toj Jedinici kriminalci, bez obzira što to javno neće reći, ali tose zna. Pa ćemo onda – evo, Ljubiša Buha, on je poznati kriminalac, iako do tadniko u zemlji nije čuo za njega, ali su uspeli da u periodu od narednih pet–šestmeseci upoznaju građane Srbije sa tim da u Srbiji, ustvari, postoji samo jedan jedinikriminalac i da se taj kriminalac zove Ljubiša Buha. I, da je on, ustvari, kriminalacpod zaštitom Zorana Ðinđića. Ni za jednog drugog niste znali. Ni o kome drugomniko nije pričao. A zašto se to desilo? Kako je to moglo da se desi?Pa, tako što je dobilo političku podršku od strane Vojislava Koštunice koji je biopredsednik države, koji je bio čovek koji je imao poverenje tog trenutka građanaSrbije od osamdeset posto, čija je svaka reč bila kao Mojsijeva. To kad on kaže – toje Sveto pismo. A on je na svojim konferencijama za štampu, bilo kao predsednikadržave, bilo kao predsednika stranke, optuživao vladu Zorana Ðinđića, ne direktnonjega ili njegovu vladu – jer se znalo, vlada Srbije je bio Zoran Ðinđić – ili njegovesaradnike, da su, ustvari, povezani sa kriminalom. Znači, sve zbog razloga koje sammalopre naveo, zbog potrebe da se ruše institucije koje su predstavljale opasnostza njih. Opasnost. Zašto su predstavljale opasnost? Pa, zato što je uhapšen RadeMarković, zato što su uhapšeni vozač kamiona i njegov saučesnik u ubistvu VukaDraškovića, jer se došlo do toga da je kombi kojim je otet Stambolić najverovatnijepripadao JSO, došlo se do toga da je ubistvo Ćuruvije imalo veze sa državnombezbednošću. Kad je počelo da se otvara, znalo se da će se ići dalje, ne samo to,nego i sve ostalo. I jedino što je bilo važno tog trenutka – tog trenutka – govorim operiodu mart–april, kad to počinje, bilo je rušenje Ministarstva unutrašnjih poslova,sklanjanje Dušana Mihajlovića koji nije bio tolika opasnost, zato što je ipak DušanMihajlović političar i ministar, nije operativno lice, to sprovode, zna se, određeninačelnici određenih odeljenja. Ali najveći problem su bili Petrović i Mijatović.Zašto? Zato što su dobili u ruke kutiju na kojoj, kako koju fioku otvorite, ispadajuleševi. I, hajde, za deset možda nemate dokaza, za jedanaesti će se pojaviti dokazi,a svaki drugi će dovesti do JSO, ili će dovesti do te mafije i te povezanosti sa JSO,i droga koja je nađena, i zlato koje je nađeno, i izjave, i stotine stvari koje smou međuvremenu zaboravili, uključujući i krivične prijave koje su ti ljudi podneli.Podsetiću vas da su podneli više od 50 krivičnih prijava protiv funkcionera državnebezbednosti za raznorazne zloupotrebe. Mi o njima danas ne znamo ništa, jer najvećideo se uopšte i ne vodi.Znači, od tog trenutka počinje rušenje te Službe i počinje diskreditacija ZoranaÐinđića sa pričom da je Zoran Ðinđić kriminalac. Dokazi za kriminalne radnje su,normalno, izvedeni na osnovu logičkog zaključivanja da je Ljubiša Buha Čume,najpoznatiji kriminalac u Evropi, prijatelj, školski drug Dragoljuba Markovića, a da jeDragoljub Marković kum Zorana Ðinđića. Prema tome, šta ima tu više da se priča,sve je jasno. Sav kriminal koji u državi postoji praktično sprovodi Zoran Ðinđić.Hapšenje Miloševića i izručenje Miloševića je bila samo kap koja ih je uspaničila.Kad kažem, uspaničene strukture, ne mislim samo na one koje su tog trenutkaoperativno bili u vlasti. Prilikom izručenja Miloševića, komandant Jedinice zaspecijalne operacije već nije bio to, već je bio otišao u penziju, ili je suspendovan,šta god da je bilo. Ali ljudi kakav je, recimo, Jovica Stanišić i cela struktura koja jebila oko njega, čovek koji je bio načelnik te Službe, ne znam, osam godina, u vremekada su se desili najveći zločini tih jedinica u Bosni, Hrvatskoj, Slavoniji i gde sve ne,