Dokument - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

197organizmi, pogotovo taj neko ko je shvatio šta mu se desilo. Policajac je, zadužen je iubili su mu predsednika vlade, tu na radnom mestu i normalno da su se u tom strahu iu toj panici, verovatno narednih 5 sati krili. Mi narednih nedelju dana nismo ulazili višena ta vrata, iako je to bilo potpuno iluzorno, nego smo ulazili u neki tunel, nije imaoviše ko koga tamo da ubije, ali smo išli upravo zbog toga. Prema tome to...Nenad Vukasović:To sam vas pitao samo radi pojašnjenja.Vladimir Popović:To što je rekao, “puca se”, nije rekao zato što je 30 sekundi pre toga neko pucao,nego zato što je i dalje u strahu, šoku: “Hej, bežite, bežite, idite u zvono, idite ovde”,i tako dalje...Nenad Vukasović:Kada ste dolazili, da li možete da se setite, znači, kada ste došli do te rampe kakavje bio parking, da li je bilo vozila na parkingu vlade, ili kakva je situacija bila?Vladimir Popović:Ne mogu, ali bio je onako relativno prazan. Možda i sasvim prazan. Ne znam da lije bilo jedno ili nijedno vozilo.Nenad Vukasović:Dobro. Hvala vam. Hteo bih sledeće da vas pitam, juče je kolega Boža Prelevićvas pitao nešto u vezi razgovora, ali ja neću na tu temu razgovora sa MilanomVeruovićem, pa ste rekli da ste i sa gospodinom Čedomirom Jovanovićem... ne, nepitam to. Rekli ste da ste razgovarali i sa Bijelićem...Vladimir Popović:Sa?Nenad Vukasović:Bijelićem. Pretpostavljam da je to Aleksandar Bijelić vozač. Moje pitanje je, da li stesa još nekim iz obezbeđenja razgovarali?Vladimir Popović:Razgovarao sam sa bratom Milana Veruovića.Nenad Vukasović:Ali, da li ste razgovarali sa nekim od ljudi koji su tog dana pored...Vladimir Popović:Jesam. Jesam, samo se ne sećam kako se tačno zovu. Ne znam kako se zovu.Jesam, sa svima sam razgovarao i tog dana sa kim sam mogao i narednih dana samrazgovarao, bilo tako što su oni dolazili kod mene, bilo tako što sam ja išao kod njih,bilo tako što smo se viđali. Ja sam bio relativno blizak sa tim ljudima, uključujući i