Dokument - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

116Vladimir Popović:Ne. Hoću da odgovorim.Božo Prelević:Interesuje me još jedna stvar. 21. oktobra, odnosno, ja ću se obratiti sudu, pa sudako dozvoli pitanje.Predsednik veća:Zašto se, kolega, sada obraćate sudu kada sam vam dozvolio da neposrednopostavljate pitanja svedoku.Božo Prelević:Da li ste 21. 10. 2003. godine u agenciji “Spektra” dali svedoku Milanu Veruovićupisani tekst šta on treba da kaže u sudu?Vladimir Popović:Ne. Nije tačno. Ne znam da li je to bilo 21. oktobra ili je bio neki drugi datum, aliMilan Veruović jeste bio u agenciji “Spektra” nekog od tih dana, verovatno je to tajdatum. Pretpostavljam da je to taj datum. Ja sam zvao Milana Veruovića tog danada ga pitam, pošto sam video, pročitao u novinama, njegovu izjavu, gde je rekao daje čuo treći metak i da postoji treći metak, a s obzirom na to da sam se sa MilanomVeruovićem video prvi put 13. marta tako što sam došao verovatno među prvih5–7 ljudi koji su ga posetili kada je bio u fazi da prima posete, pošto je 12. biooperisan i bio je u komi, ja sam 13. došao u njegovu sobu, zajedno sa ČedomiromJovanovićem i sedeo sa njim jedno pola sata i razgovarao i pričao; i, od tog danapa do dana kada sam pročitao to u “Blicu” imao sam najmanje 15 ili 20 razgovorasa Milanom Veruovićem na temu samog atentata, šta se desilo, kako se desilo. Odtoga prvog razgovora, što je 13. meni i Čedi rekao, ne da ne zna za tri metka, negodva, nego čovek nije znao ništa šta je bilo. Zna samo, jedina stvar koju mi je tadarekao je da se okrenuo i da je čuo Zorana kada je rekao: “Jaoj”, i da se on okrenuoi da je rekao: “Šefe... “Posle toga sam ga video prvi put posle mesec dana, znači mesec dana posle togakada se prvi put pojavio sa štakama, ne znam, na nečemu, možda je to bilo, recimo,40 dana nakon Zoranove smrti, ili, već se ne sećam, ali nešto je bilo i tada samsa njim razgovarao. Razgovarao sam sa njegovim bratom puno puta. Razgovaraosam sa Vladimirom Vukosavljevićem koji im je bio šef i koji je sedeo tamo u BIA,i tako dalje, i sa svima. Sa vozačem Sašom Bijelićem. Sate i sate sam proveo urazgovorima na tu temu. Nikada niko od njih nije postavio ne priču da postoji trećimetak, nego bilo šta slično. I onda kada sam to pročitao u novinama pozvao samČedu Jovanovića za koga sam znao da je kum sa Veruovićem ili su školski drugovi,ili je neko nekom tu krstio dete i znao da su bliski, i pitao ga: “Šta je ovo što Milančedanas priča u novinama”? On je rekao: “Ma, nemam pojma, otkud znam šta je,stranka, ovo, ono”. Onda sam ja pozvao Milana Veruovića, pozvao ga i pitao ga:“Milane, šta je ovo”? I onda je on meni nešto počeo da objašnjava nemušto: “Paznaš, ne, pa kao..”. Ja sam rekao: “Što ne dođeš u “Spektru” da mi kažeš šta jebilo”? Došao je do “Spektre”, mi nismo bili sami, tako da to, da li sam mu davao