Dokument - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

čujemo, recimo Nebojša Čović, na primer, čuje, pa javi Zoranu. Zoran je menadžer,Zoran je odgovoran. Neće Čović sutra da odgovara, ako dođe do tog sukoba. NećeŽarko Korać, Mićun, nego će Zoran Ðinđić. Šta je sada? “Čedo, idi brzo, zovi tamoDragoljuba, proveri Čumeta, pitaj da li je to tačno, ili nije tačno. Onda Čeda dođe ikaže: “Proverio sam, jeste, bilo je nešto, ali ne brini, držaćemo to pod kotrolom”. Esad, to “držanje pod kontrolom”, možda se Čeda oko toga video još 5 puta, moždase svakog dana sretao kod Dragoljuba u Surčinu, ili, nemam pojma, zvao Legijutelefonom da pita, je li u redu, ili nije u redu. Zbog čega? Pa zbog obaveze što ječoveku koji mu je šef, ili pretpostavljeni, predsednik vlade, rekao: “Ne brini, držaćuto pod kontrolom”.I Zorana to ne interesuje, znači, da li je on posle toga trebao da se vidi 25 puta,da li je taj sukob gašen narednih mesec dana ili je ugašen sutradan, njega samointeresuje da se obavesti, da mu Čeda dođe i kaže: “Ono je u redu”. Ili da mu kaže:“Znaš šta, nismo ono mogli da uradimo, moraš ti sada da se uključiš, hajde ti sadana sastanak sa tim i tim”. Znači, govorim o tome kako to funkcioniše. Pretpostavljamda to funkcioniše tako i u vašem poslu, ili svakog od nas ko ima svoje saradnike.Kažete mu da nešto uradi i ne interesujete se da li je 150 puta zvao poslovnogpartnera, ili ga je zvao jednom, a 149 puta je bilo zauzeto, ili ga je dobio, pa nijebio tu. Vas interesuje krajnji rezultat. Znači, govorim objašnjavajući, ne izvlačim seda dam odgovor na ovo pitanje. Ne mogu da ga dam tačno tako kako ste me pitali,jer ga ne znam, pošto nisam svedok toga. Ne znam ništa više od onoga što inačeznam. To što znam znate i svi vi. Skoro sam stopostotno siguran da je tačno to štoon govori, a odgovor na pitanje da li ga je Zoran slao i da li je znao za svaki sastanaksa njima i bio obavešten, jeste ovo moje dodatno objašnjenje.97