Dokument - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

u ratu, ona zvanično nije postojala, nego je zvanično osnovana tada, 1995. ili 1996.godine. Arkan i ti ljudi sa ratišta jesu neprikosnoveni vladari Srbije u svim poslovimakoji postoje, i jednog trenutka se procenjuje da se Arkan preterano osilio i postaotoliko moćan da je moćniji čak i od države. Bio je u svim poslovima, apsolutno usvim poslovima. Počeo je da se bavi politikom, bio je političar, osnovao je i stranku,i tako dalje i tako dalje, i onda između političara i mafije dolazi do dogovora da se tajčovek sa ovog tržišta mora skloniti; i do njegovog sklanjanja, ne mislim na njegovufizičku likvidaciju, nego mislim na njegovo sklanjanje iz tog aktivnog poslovno–političkog prisustva, dolazi posle ubistva Badže. Badžino ubistvo je praktično biloubistvo kojim je pokazano ko će vladati Srbijom. Da li Srbijom vlada uniforma, iliSrbijom vlada državna bezbednost i ovi koji su pametni i fakultetski obrazovani uodnosu na ove druge koji su “prašinari”. I, naravno, posle ubistva Badže, sklanja secela ta njegova ekipa i više nisu toliko bili moćni.Počinje jačanje ljudi koji su bliski Jovici Stanišiću i Frenkiju Simatoviću. Sav bizniskoji nastavlja da se radi praktično dolazi kod ljudi koji su njima bliski. Oduzimaju seapsolutno svi poslovi koji su se vodili nekada preko te takozvane javne policije, jeroni su imali deo svog tržišta i svog kolača i u prodaji nafte, cigareta. Zvanično, bezobzira što je to bilo tajno zbog onih navodnih sankcija, oni su se, sa pozicija našedržave, zvanično bavili tim poslom. Apsolutno sve u svoje ruke preuzima službadržavne bezbednosti i preuzima njihova jedinica – JSO. Ovi drugi počinju polako dase gase i da postaju potpuno marginalni.Tokom preuzimanja tržišta, preuzima se i najprofitabilniji posao, a to je posaotrgovine drogom. Međutim, repovi iz tog ranijeg perioda i dalje su se vukli svenegde do, kao što sam malopre rekao, 2000. godine. Pretpostavljam da je DušanSpasojević tim svojim izvanrednim talentom i krvoločnošću koju je iskazivao u tojorganizovanoj bandi, tada “surčinskog klana”, zapao za oko Miloradu Lukoviću, iliveć, ne znam, možda i nekom drugom, možda nije njemu, možda je Jovici Stanišićuili Radetu Markoviću, ne znam već kome, ko se bavi odabirom talenata za te stvari,i organizovao i rekao: “Evo, sada je ovo zgodno da se ovaj dečko uključi u ovajposao”. Dali su mu jedan, dva ili tri posla koje je trebalo da uradi i uradio ih je,pokazao je da ne pita šta treba da se uradi. Znači, govorim o ubistvima koja su se uBeogradu tada dešavala. Rekao sam prošli put da je to bila javna tajna u Beograduda je Skole ubijen, posle tri ili četiri akcije pokušaja ubistva. Sećate se da je jednood tih bilo dizanje pola zgrade u vazduh, gde je živeo Skole, sa dinamitom. Ljudikoji su živeli u toj zgradi, ili koji su neposredno stanovali pored te zgrade, videlisu da su dolazili ljudi u uniformi, koji su postavili taj eksploziv. Slično, kao što jekasnije “otišao” “Difens roud”. Znalo se da to ne može niko drugi u Beogradu dauradi, ne postoji nijedna druga grupa sem te grupe koja je to u stanju da uradi. Kaošto su i sam čin njegovog ubistva uradili ljudi koji su bili u uniformama. Da li suto bili pripadnici JSO, ili je “zemunski klan” nosio uniforme JSO da, kada ih posleakcije zaustavi patrola, policija, da mogu da se legitimišu, ili da ih ne zaustavljajuili da ih propuste, to uopšte nije važno, ali je ceo grad to znao. Znači, taj period1998, 1999. i, naročito, mislim da ih je najviše spojilo to kada je Rade Markovićili Slobodan Milošević, već ko od njih dvojice, pretpostavlja se, Slobodan Miloševićod Radeta Markovića, a Rade Marković od Legije, naručio ova ubistva koja su bilavrlo osetljiva i vrlo važna – ubistvo na Ibarskoj magistrali, znači Vuka Draškovića,67