Dokument - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

144na šta ovo liči, čovek koji radi kod mene u resoru državne bezbednosti dao je, neznam, tamo nekom novinaru da ga vozi neki privatni automobil Jovičin, a on radi upoliciji”, i tako dalje, vi shvatate da on i dalje spletkari, da i dalje taj svoj uticaj koristii da ima te kanale, da ima te ljude. Uostalom, svi načelnici iz njegovog vremena jesuljudi koji su i dalje bili na vlasti, svako od njih je bio na nekoj funkciji, u nekoj vlasti,bilo načelnik, bilo zamenik i tako dalje. Znači, neka su bila neposredna, a neka subila zaključivanjem.Predsednik veća:Da li možete da nam kažete koliko ste vi uopšte verovali njegovim dobrim namerama,savetodavnoj ulozi i ovo, što ste pomenuli sada u vašem odgovoru, da je on pozadinskiradio, vezano za dešavanja 5. oktobra 2000. godine?Vladimir Popović:Ne verujem da je bio uključen u ta događanja na bilo koji način. Verujem da je biojedan od onih koji je govorio svašta protiv te vlasti iz lične mržnje i lične osvete, jersu mu oduzeli jednu od njegovih igračaka koje je imao za vreme režima SlobodanaMiloševića – neko društvo prijatelja za zaštitu životinja, Deliblatska peščara, nekazgrada, ne znam šta je to, nekih stotine hiljada hektara i tako dalje, što je onzajedno sa Kertesom napravio. Vojska je bahato u to uletela, ušla, oduzela. VladaRepublike Srbije jednu, a druga je bila negde kod Karađorđeva i on je bio strašnoogorčen i kivan na njih. Tako da verujem da je jedva čekao da se oni sklone sa vlasti,ali ja u suštini mislim da on formalno nikada nije ni sklonjen. On jeste sklonjen satog mesta. Osim nekih stvari koje je vodio Rade Marković (i to je direktno linijaSlobodan Milošević – Mira Marković – Rade Marković i onda tu neki operativci), zasve ostalo što je bio redovni posao resora državne bezbednosti, [i dalje su mnogi]dolazili na konsultacije i za savete kod njega. Mislim da sam to rekao ovde, na ovomsvedočenju prošli put, da tokom 2002. godine, kada smo od Haga dobili nalog dapolicija ode u kuću Jovice Stanišića i uzme neki dokument i da uzme neki papir i todobio šef državne bezbednosti, Andrija Savić, on je, pre nego što je poslao policijuzvao Jovicu da sa Jovicom razgovara, da ga pita, šta da uradi, pa kako da uradi itako dalje.Znači, to se dešava 2002. godine. Lično nisam verovao ni u njegove dobre namere,niti u bilo šta. Dokaz za to je, mislim da sam i to spomenuo, što nikoga od ljudi kogaje on predlagao, pošto se on neposedno posle 5. oktobra ponudio da, kao neko koima strahovito iskustvo i koji to jako dobro zna, koji je inače na našoj strani, koji jeZorana oduvek voleo, obožavao, podržavao i otprilike, ista ih je majka rodila, takavje bio njegov stav, može samo da nam pomogne da formiramo tu novu službu, bašonako profesionalno, jer on je važio za ekstra profesionalca. Sve ono drugo, da jeumešan u kriminal i da ima veze sa korupcijom i mitom, to je potpuno sklanjanood njega i on je važio za čoveka koji je strahovit profesionalac, kojem Amerikanciskidaju kapu, Rusi mu skidaju kapu, i tako dalje, i tako dalje. I kad vam neko takavnudi usluge, vi ne možete da kažete, kao: “Ne, neću tvoje usluge pošto ja znamviše”, jer od nas niko ništa nije znao, ali nikoga od ljudi koje je on predlagao ni zamesto načelnika ni za bilo koje drugo, ja nisam uzeo u obzir, već sam znao da suto ljudi koji ne treba da dođu na ta mesta i mislim da sam to spomenuo, da je tog