Dokument - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

23613. Dodatna pitanja advokata Momčila BulatovićaPredsednik veća:Pravo na pitanja za svedoka Vladimira Popovića imaju prisutni okrivljeni.Da li se neko od prisutnih okrivljenih javlja za reč sa pravom da postavlja pitanjasvedoku Vladimiru Popoviću?Konstatujem da niko od prisutnih okrivljenih nema pitanja za svedoka VladimiraPopovića.Pravo na dodatna pitanja ima advokat Momčilo Bulatović. Izvolite.Momčilo Bulatović:Kolega Danilović me je prozvao okrivljenim, on kao tužilac, tako da nema problema.Samo jedno pitanje, to je pristeklo iz kazivanja gospodina Popovića, vezano zabrifinge vlade u akciji “Sablja”, od koga ste dobijali informacije koje su saopštavanemedijima? Rekli ste da se tačno zna ko je dostavio informaciju.Vladimir Popović:Ne. Kako kada. Znači, informacije sam dobijao od ljudi koji su istragu vodili. Onisu imali neku vrstu, ne znam kako to da nazovem, koordinacija dnevnih koje su se,mislim u početnoj fazi, dešavale u Kneza Miloša, u kabinetu ministra Mihajlovića, ačini mi se u kasnijoj fazi, u UBPOK. Zašto kažem “čini mi se”? Zato što nisam nikadabio u UBPOK, a bio sam u Kneza Miloša puno puta i čekao da završe sastanak, jersu mene pola sata ili sat kasnije čekali novinari u zgradi vlade kojima sam trebao dadam informacije o tome šta je novo u istrazi urađeno, i tu su postojala dva stepena.Jedan je bio čisto policijski i ti sastanci su, mislim, bili oko 12, oko podne, zato štosu oni noću radili i pre nego što neka ekipa ode na spavanje, onda oni dođu u policijui to su bili čisto policijski sastanci. Ne znam da li je bilo odvojeno – beogradskapolicija, UBPOK ili BIA. Nisam bio prisutan nikada ni na jednom od tih sastanaka,ali iz priče i iz kretanja i iz onoga što možete neposredno da zaključite, znam da subila policijska, a kasnije, znači, nešto kasnije, ne svaki dan i ne stalno, ali nekada suse dešavali sastanci i sa nekim ljudima iz tužilaštva ili već ko se tu bavio istragom,ili iz BIA, ako BIA nije bila tu, i tako dalje... Te sam podatke dobijao kako kada. Naprimer, kada je bila pres–konferencija koju je tog dana držao i ministar Mihajlović,po otkrivanju leša Ivana Stambolića, i tako dalje. Podatke, informacije i kasetu, itako dalje, dobio sam lično od ministra Mihajlovića. U nekom drugom slučaju samdobio od njegovog zamenika, Nenada Milića. Nekada sam dobio od Sretena Lukića.Nekada, doduše retko, od Bore Banjca. Još ređe od Milana Obradovića. Nekadaod predstavnika BIA koji su tu bili, da li načelnik, njegov pomoćnik ili već neko odnjegovih ljudi. Najčešće, znači najčešće, to je izgledalo tako što me oni pozovu, štoja dođem u neku kancelariju gde oni već sede, znači, ta se grupa raščisti, ostanetroje, četvoro, petoro njih, i onda mi oni diktiraju informacije koje smem da kažem,međusobno se konsultuju da li to sme zbog procesnih stvari, da li ne sme, da li jedobro za istragu, da li nije. Nekada bi ministar rekao neke stvari koje su za javnostdobre, da javnost sazna, ali one ometaju istragu, pa ne da Obradović, ili ne daBanjac i tako dalje. Prisustvovao sam tome, pa onda, nakon što od njih dobijem,