Dokument - Helsinki Committee for Human Rights in Serbia

Znači da Ivo Pukanić i ljudi koji su oformili zajedno sa njim taj list nisu ljudi koji nisuimali nikakve kontakte sa ljudima iz vojne obaveštajne Službe. Naprotiv, bilo je ljudikoji su se sa njima poznavali od ranije. Ranije, znači par godina unazad, pre 1990.godine, kada nije bilo nezavisne Hrvatske (jednom obaveštajac, jednom pripadnikKOS – do kraja života se ostane pripadnik KOS), prirodno je da su dolazili kod onihza koje su znali da su kolege sa posla i da su pre 6–7 godina zajedno u Londonuimali nalog vojske da pišu, ne znam, o tome, ili da pišu o ovome, i tako dalje. To jesamo mala digresija koju sam napravio.Vraćam se na ovo gde su sa 7 miliona maraka došli u Srbiji i da su, normalno, osimšto nisu morali da traže ideološki slične i bliske saradnike u zemlji (dovoljno je tobilo para da su mogli svaku ideologiju kod Srba da promene), oni su, bez obzirana to, imali još jednu prednost: to je, da su nalazili u novinskim kućama, da sunalazili u institucijama, da su nalazili u političkim strankama ljude koji su praktičnobili “spavači”, da upotrebim taj izraz, ne mislim bukvalno, ljude koji su pripadalitom nekom istom miljeu u kojem su bili i oni, ljude koji su sa njima bili bliski, ljudekojima se nije dopadalo to što je u Srbiju došla na vlast neka demokratska vlada,pogotovo što u toj demokratskoj vladi nije bio Koštunica, nego je došao “izdajnik” ionaj što je “navodio” bombe i tražio bombardovanje Srbije, i tako dalje; i onda im jelako bilo da te ljude, em ideološki, em sa količinom para i novca koje imaju, ubededa počnu da pišu. Ne postoji drugi razlog i drugo objašnjenje kada biste sami sebezapitali, bez obzira da li vam neko objašnjavao ili ne, zbog čega se neka tema jeobjavljuje u Hrvatskoj (a ne bavi se time šta se dešava u Srbiji, o kojoj u prethodnih10 godina nisu imali reč hvale, nijednu pozitivnu rečenicu nikada nisu napisali, kaošto ni u srpskoj štampi, do Ive Pukanića, nikada niste mogli da pročitate nijedanjedini tekst iz hrvatskih novina). Ođedanput se pojavljuje neki spasilac Srbije uobliku Iva Pukanića, koji u svojim novinama 43 nedelje piše tekst o tome kako dapomogne novoj vladi, i to baš da pomogne Koštunici jer Koštunica je demokrata,pošto – sećate se da se pojavila i u hrvatskim novinama fotografija Koštunice sa“kalašnjikovim” na naslovnoj strani, u vreme kada je Koštunica postao predsednikposle 5. oktobra – ali je Ivo Pukanić to branio i objašnjavao da, bez obzira na tusliku sa “kalašnjikovim”, on je barem pošten, on je častan i on će, ne znam, Srbijuodvesti na pravi put.163